Počast slavnim precima

NA potezu koji se, linijom jug - sever, od Kajmakačlana proteže do Bitolja, dugom petnaestak, a širokom oko 20 kilometara, leži desetak četnih i pukovskih grobalja srpske vojske iz Prvog svetskog rata. Mada na njima počivaju na hiljade junaka te velike vojne, većina Srba za njih teško da je ikada i čula.

Pored onog najvećeg kod Bitolja, kroz koje, uzgred, meštani ponekad teraju stoku do ispaše, reč je o grobljima Živojno, Bač, Skočivir, Dobroveni, Trnovo, Grunište, Budimirci... Tu su srpske čete i pukovi, od osvajanja Kajmakčalana u septembru 1916, pa do konačne pobedonosne ofanzive i povratka u otadžbinu 1918, sahranjivale svoje borce, pale u borbama sa Bugarima.

- Razlog da krenemo na marš do Kajmakčalana, a potom obiđemo i četna i pukovska groblja od tog slavnog vrha planine Nidže do Bitolja, bila je želja da se naklonimo našim slavnim precima. Želeli smo, međutim, i da detaljano snimimo stanje u kojima se ta ona nalaze - kaže Jovan Kocevski, komandant Izviđačkog odreda "Vaternik 1923" iz istoimenog novosadskog predgrađa.

Taj veliki poduhvat je, uz podršku Ministarstva odbrane, okončan krajem prošle godine, a stanje u kojem se četna i pukovska srpska groblja nalaze je, nastavlja naš sagovornik, zaista tužno. Vrlo često su sasvim zarasla u korov, a ogroman broj nadgrobnika je, nagrizen zubom vremena i višedecenijskim nemarom, u velikoj meri propao. Na groblju Trnovo, inače jednom od najvećih, oboreno ih je čak 70 odsto.

- Slično je i na drugim grobljima, a epitafe ispisane na nadgrobnicima teško je pročitati. Ipak, zastali smo kod svakog, napravili više nego obimnu foto-dokumentaciju, a svuda gde je to bilo moguće dešifrovali i pribeležili ono što na spomenicima piše - dodaje Kocevski.

Tako je nastala izuzetno vredna dokumentacija koju je ovaj odred spreman da stavi na raspolaganje Ministarstvu za rad, boračku i socijalnu zaštitu, u čijoj nadležnosti je, inače, i održavanje svetilišta ove vrste.

U široj okolini Kajmakčalana ima, inače, najmanje 40 ovakvih srpskih grobalja i nije teško pretpostaviti da su i ostala u sličnom stanju. Broj vojnika sahranjenih na njima se, inače, kreće od 50 do 300. Reč je o mladićima rođenim u poslednjoj deceniji 19. veka.

NAŠAO GROB PRADEDE

OBILAZAK srpskih četnih i pukovskih grobalja u okolini Kajmakčalana je svakako najdirljiviji bio za Filipa Đorđevića, člana vranjskog odreda "Zavičaj 1093". On je, naime, na jednom od njih pronašao spomenik Milovanu Đorđeviću, rođenom bratu svog pradede, za koji njegova porodica nije znala.

RAZOČARANjE I PODRŠKA

VETERNIČKI izviđači su na početku želeli da poduhvat realizuju zajedno sa izviđačima iz Prilepa, ali se, veli Kocevski, zbog neblagonaklonog stava makedonskih vlasti od toga odustalo. Ipak, na samom terenu imali su nesebičnu podršku novinara bitoljske TV ORBIS Petra Stavreva i predstavnika Zajednice Srba u Makedoniji Zorana Žugića.