Ogrejali pola Šumadije

TAMO gde ne mogu ni traktor ni bager, mogu tovarni konji. Omaleni, ali izdržljivi. Njihov vlasnik Ljubomir Petrović iz Republike Srpske obezbeđuje ogrev "za pola Šumadije", ali i egzistenciju za rabadžije i većinu uglavnom staračkih domaćinstava u brdovitom selu Dulene kod Kragujevca. Greju gradove, ovom pomalo zamrlom selu "podgrevaju" nadu.

Ljubomir, rodom iz Srebrenice, priča da se već odomaćio u Šumadiji i zajedno sa još dvojicom kolega mesece provodi u najzabitijim delovima Crnog vrha i Gledićkih planina.

- Sečemo, merimo i donosimo drva do centra sela odakle ih preuzimaju nakupci, ili drugi koji ogrevom snabdevaju Kragujevac, Rekovac, Jagodinu - priča Petrović, koga u ovom selu zovu Bata vragolan. Rade od rane jeseni pa do velikih snegova. Dnevno izvuku od petnaest do dvadeset metara drva.

Prikolica sa ogrevom spremna za kupce u Kragujevcu

Imaju šest konja koji, u koloni, jedan za drugim, nose teške tovare drva iz šumskih gudura do centra sela. Tu strpljivo čekaju da im gazda skine teret i istovari drva. Onda, opet nazad.

- Znaju put, pametne su to i izdržljive životinje. Nije im potreban vodič - hvali svoje "pomoćnike" Ljubomir Petrović.

Starina Krstivoje Marković (76) priča da od ovog posla živi većina, uglavnom staračkih domaćinstava u ovom selu.

- Omladine malo. Našeg prijatelja iz Srebrenice zovemo Bata vragolan, veseo je i uvek spreman da pomogne. Uveče znamo da organizujemo i druženja, iako već ranom zorom moraju da budu u šumi - kaže Krstivoje.

Težak je to posao, rudarski, pričaju meštani. Izvlače drva iz urvina gde mašina nikako da dopre, a i čovek teško. Za metar drva dobiju od deset do dvanaest evra. Onda u selo stižu nakupci, pa kupuju po dvadesetak evra. Tu je deo zarade vlasnika šume. Na pijacama u Kragujevcu cena je već od 35 do 40 evra.

- Zadovoljni smo, zarade oni, zaradimo i mi, svima dobro. Popijemo poneku ispred seoske prodavnice - kaže Radoslav Agatonović (51), bivši radnik "Zastave", sada, kako kaže, "penzioner na čekanju".

Tu u centru sela, gde je u blizini i dom kulture koji ne radi, odvija se kompletan društveni život. Meštani naoko nehajno pričaju da je bitno da se nešto dešava pa kako-tako. Cilj je da se masovnije vrate mladi, selo bi, veruju, brzo živnulo. Zasad ostaje samo nada i težačke priče iz planinskih gudura u borbi za zaradu i ogrev.