Bruse šampione bez sale za fizičko

ONI su svetski i evropski prvaci u vaterpolu, košarci, odbojci, tekvondu, prvotimci naših najvećih klubova... Posle medalja i pehara, svi se kite njihovim uspesima, ali je malo onih koji znaju da đaci Sportske gimnazije u Beogradu, jedine specijalizovane škole koju pohađaju vrhunski sportisti iz cele Srbije, nemaju fiskulturnu salu, a ni svoju zgradu. Od 2009. godine su podstanari u zgradi Vojne gimnazije na Senjaku, a čas fizičkog imaju u balonu.

Prema rečima Radosava Nikolića, direktora Sportske gimnazije, časovi fizičkog se održavaju u balonu Sportskog centra "Senjak". Iz gradske kase se za ove namene godišnje izdvaja 50.000 evra. Iako su ranije vežbali u Internatu Vojne gimnazije, otkazano im je gostoprimstvo, pa je Grad priskočio u pomoć. Da to nije učinjeno, nastave fiskulture ne bi ni bilo.

- Osim fiskulturne sale, neophodna nam je zgrada, jer prostor koji koristimo u Vojnoj gimnaziji nije dovoljan za oko 900 naših učenika - priča Nikolić. - Iz godine u godinu je sve veće interesovanje, a malo je prostora. Ima osnovnih i srednjih škola koje su pravljene za više od 1.000 učenika, a pohađa ih od 300 do 400 đaka. Takođe, potrebno je uvesti i učenje "na daljinu", upravo zbog raznih takmičenja i sportskih obaveza naših đaka.

Naš sagovornik ističe da bi idealno bilo kada bi dobili svoju zgradu i organizovali nastavu u jednoj smeni, i to od 10 do 15 časova. Pošto su učenici aktivni sportisti, imaju svakodnevne treninge, pripreme, turnire, a sve je to teško uskladiti s redovnim pohađanjem nastave. Profesori im izlaze u susret, pa tako na početku godine đaci donose raspored treninga, priprema, takmičenja, i kada odsustvuju - časovi im se pravdaju.

Direktor Nikolić ističe da bi bilo dobro kada bi Sportska gimnazija u okviru svoje zgrade imala i internat i kuhinju zbog učenika koji dolaze iz unutrašnjosti. Oni su sada smešteni u đačkim domovima, ali zbog obaveza oko treninga mnogi se ne uklapaju u domsku satnicu obroka, pa se snalaze kako znaju i umeju.

- Pošto smo smešteni u vojnoj zgradi, mi ne možemo da tražimo pomoć Ministarstva prosvete kada su u pitanju neke popravke i sređivanje, pa se snalazimo sami - objašnjava Nikolić. - Od 340.000 dinara koje mesečno dobijamo za materijalne troškove, plaćamo struju, vodu, grejanje, nabavljamo sredstva za higijenu... Za popravku krova koji prokišnjava, sređivanje oluka ili neki drugi kvar nemamo novca. Sa Vojskom imamo samo potpisan ugovor o saradnji, koji nije obavezujući.

U Sportskoj gimnaziji se nadaju da će se u ovoj godini konačno useliti u svoju zgradu, ističući da i u Skupštini Beograda postoji dobra volja da im se pomogne.

PRESELjENjE

Sportska gimnazija je počela s radom 2001. godine u zgradi nekadašnje osnovne škole u Ulici Petra Čajkovskog 2. Ovaj prostor je sređen, a od svečane sale napravljenja je fiskulturna sala. Međutim, bez ikakvog objašnjenja, Sportska gimnazija je 2009. godine preseljena u zgradu Vojne gimanzije, a u zgradu gde je ranije bila, uselila se Nemačka škola.

MEDALjE OD 100 KILOGRAMA

U vitrinama Sportske gimnazije dugim pet metara više nema mesta za pehare koje osvajaju đaci ove škole, pa se čuvaju u podrumu.

Ova obrazovna ustanova se može podičiti i sa više od sto kilograma medalja, zlatnih, srebrnih i bronzanih, sa svetskih i evropskih takmičenja, olimpijskih igara, svetskih kupova.