Neće cure skeledžiju

Čim uđem u neku kafanu naručuju mi pesmu "Skeledžijo na Moravi" od Tozovca. I ja odmah moram da izvadim neki dinar da častim društvo, a svaki dinar teško zarađujem - kaže Boban Vojinović (40), koji već četiri godine radi kao skeledžija kod Radošina, sela između Svilajnca i Jagodine.

On prevozi ljude, traktore i automobile preko Velike Morave, koja je jedini put od sela do Radošinskog polja, u kome preko sto domaćinstava obrađuje 200 hektara oranica. Skela ne može da se koristi kada nadođe reka, a kad je mali vodostaj, prilaz mora da kopa bagerima da se skela ne bi kačila na dnu. Kada ne radi, da bi došli s druge strane Morave, seljani moraju da idu preko Svilajnca, Markovca i Miloševa i pređu preko 50 kilometara u jednom pravcu.

Najveća gužva je tokom sezone radova, kada Boban s jedne na drugu obalu reke skelu dnevno preveze i preko pedeset puta. Doduše, sada sezona kraće traje, jer se njive obrađuju mašinama, pa se posao mnogo brže završi. Skela može da primi dva-tri traktora bez prikolice, a ako je traktor natovaren, onda sme da se prevozi samo jedan. Cena prevoza u jednom pravcu za pešake je 25 dinara, za traktor 75 dinara, a za automobil 100 dinara.

- Skelu sam na licitaciji ove godine zakupio od mesne zajednice za 320 evra. Treba da radim puno da bih povratio taj novac, pa tek da zaradim. Imam da pojedem i popijem, a za druge stvari nema. Zimi gotovo da i ne radim. Moram i da održavam skelu, da menjam daske i praćke ako puknu. Tražim drugi posao da pobegnem od skele. Ako ne nađem ništa, nemam gde - dodaje Boban.

Posao je, kaže, naučio od starih skeledžija. Praćka se zateže i popušta da bi skela plovila uzvodno. Najveće muke zadaje sajla, jer hoće da zakači, pa da prevrne skelu.

- Jedina lepa strana ovog napornog posla jeste kada dođu da se fotografišu. Njih prevozim besplatno. Preko leta sakupim društvo na skeli. Mora čovek malo i da se zabavi. Ali, nemam sreće u ljubavi. Nijedna devojka neće da se uda za skeledžiju. A nisam siromah. Majka Nada i otac Dragiša radili su u inostranstvu i sagradili dve velike kuće - veli Boban i šali se da nije prevezao nijednu nevernicu, kao što Tozovac kaže u pesmi, jer su sve bile vernice.

OD KORITA DO SKELE

Mirko Miladinović (77) iz Radošina kaže da je Morava nekada tekla pored njihovih imanja. Pošto je često plavila, presekli su korito i ona je napravila sadašnje. Seljani su napravili dereglije da bi se prevozili preko reke, ali ih je ona odnela. Onda su pravili drvena korita u kojima su se prevozili do svojih njiva. Četrdesetih godina prošlog veka napravljena je drvena skela, ali je i nju voda odnela. Posle je napravljena metalna. Ovo je četvrta skela, koju im je poklonio nekadašnji ministar Velimir Ilić.

- Moj pradeda Miladin Radivojev, kao i većina poljoprivrednika, napravili su kolibe kod imanja i tamo bi boravili sve dok traju radovi. Mi smo navikli na skelu. Ne znamo za bolje. Ali, mladi odlaze u inostranstvo jer neće tako da žive - kaže Mirko.