Ruke od zlata stvaraju od blata

PODATAK da je u minulih šest decenija izradio više od milion predmeta od gline zvuči bajkovito jedino ako se ne zaviri u majstorsku radionicu grnčara Zorana Jelenića (70) iz Ćićevca. Jer, u kreativnom prostoru ovog zanatlije izloženo je oko 4.000 unikata!

Zoran je svaki od njih izradio po jedinstvenom "antičkom" receptu, poštujući stari način obrade gline.

- Radim pre svega sa crvenom glinom, koju iskopavam u brdima oko grada - priča za "Novosti" neumorni Zoran Jelenić. - Materijal pečem u pećima na drva. Oko 15 sati je potrebno da se glina ispeče tako da dostigne temperaturu do 900 stepeni. Iz iskustva znam da za jedan minut povećam za jedan stepen "vrelinu" u peći.

Dok se glina peče, stara se već nadahnuto oblikuje. Jelenić stvara isključivo na točku sa "nožnim" komandama. Na starinskom mlinu melje glinu, a kompletan proces, od sušenja do bojenja, radi se skoro zaboravljenim metodama. Grnčarstvo je, pojašnjava Zoran, plemenita umetnost i tako i umetnik prema njoj mora da se ophodi.

- Iz zemlje uzimate materijal, oblikujete ga uz vodu, pečete ga uz pomoć vatre i sušite na vazduhu, sve je potpuno prirodno - kaže majstor grnčarskog zanata.

- Grnčarstvo nije lako za učenje. Kao i kod slikarstva, muzike i vajarstva potrebni su talenat i velika upornost. Danas, nažalost, mnogi rade sa električnim pećima i točkom, kupuju gotove glinu i glazuru.

Da ostane veran starinskom grnčarstvu, Zoran je naučen od detinjstva. Na svet nije došao u porodilištu, već u grnčarskoj radionici u selu Obrež kod Varvarina, gde je živeo i stvarao otac Milutin.

- Deda Svetozar je dozvolio ocu da od nekog majstora u varvarinskom kraju izuči grnčarski zanat, a časove je plaćao džakom pšenice, zvaničnom "valutom" mog sela 1936. godine - priseća se priča iz dečaštva Jelenić.

- Kada se vratio iz rata, neke 1952. godine preselili smo se za Ćićevac i otac je nastavio sa lončarskim zanatom.

Ocu je krenulo, a sin je nakon gimnazijskog školovanja rešio da mu se pridruži. Dok je bila mlađa, sestra Miroslava takođe je pomagala. Grnčarija je u SFRJ bila na velikoj ceni. Obližnja Vrnjačka Banja bila je "meka" za prodaju suvenira od gline, a i Ćićevac kao "tranzitna" opština, imala je i naručioce i kupce. Za plastiku se bezmalo nije ni znalo.

- Imali smo i radnike, najviše iz Pirota, odakle su naši najbolji grnčari - kaže nam Zoran. - Drugo je vreme sada. Ja sam u prečniku od oko 200 kilometara jedini profesionalni grnčar. Zanat je praktično izumro, ali u mojoj kući će uvek biti grnčara. I supruga Zorica umela je da pomogne u poslu. Od petoro unuka, prva je povukla nogu Emilija. Postala je brucoš umetničke akademije, na keramičarskom odseku.

Od drugih grnčara, Zoran Jelenić, koga sugrađani znaju i pod imenom Beli, razlikuju brojni elementi u stvaranju. Jelenić radi tokom cele godine. Posebno izdvojeni objekti namenjeni grnčarstvu (točak sa radionicom, izložbeni i prodajni prostor, pećnice, sušnice, prostorije sa očevim uspomenama i starim grnčarskim alatom) dobro su ugrejani.

Uz to, nisu vaze, ćupovi od po četiri centimetra ili jednog metra, te pepeljare, satovi, posuđe jedino što izrađuje ćićevački umetnik. Među remek-delima su i figure od gline. Ljudska šaka jedna je od takvih.

- Ako si grnčar, onda živiš životom grnčara - veruje majstor Beli, koji slavi dve slave: Svetog Nikolu i Svetog Spiridona Čudotvorca, zaštitnika zanatlija.

ZALIVA VIŠE OD 600 KAKTUSA!

U prostranom dvorištu kraj "grnčarskih" objekata za rad, Zoran Jelenić je napravio mesta za kaktuse. Majstor Beli je bio prvi Jugosloven koji je sedamdesetih godina prošlog veka počeo da uzgaja kaktuse pod staklenikom i danas ih ima više od 600 vrsta! U zelenom parkiću raste i oko 60 primeraka bonsai drveta.