Obnova Hilandara: Milutinova crkva dva veka netaknuta

DECO moja, dosta ste kružili kao kiša oko Kragujevca, vreme je da uđete u Milutinov hram i latite se posla. Idemo u oltar.

Ovim rečima punim poverenja, hilandarski iguman Metodije lane se obratio restauratorima iz Novog Sada koji već celu deceniju, još od onog velikog požara 2004. godine, obnavljaju Hilandar, duhovni temelj srpske nacije postavljen na Atosu pre više od osam vekova.

Posle obnove freskoživopisa Svetog Save u Kareji, kompletnih duborezačko-

-pozlatarskih radova na ikonostasu Savine isposnice koji su trajali dve godine, restauracije ikonostasa mitropolita Simeona iz 1635. godine i ikonostasa Svete trojice, na redu je Saborni hram.

Glavna hilandarska crkva bila je prva u nizu koje je podigao kralj Milutin. Građena je 1293. godine, a graditelj je najverovatnije bio Georgije Marmara iz Soluna.

- Do sada smo restaurirali Pećku patrijaršiju, fruškogorske manastire, hramove SPC u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji, ali to što nam je poverena Saborna crkva na Hilandaru za nas je najveća čast i privilegija - veli Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu i član Komisije Vlade Srbije za obnovu Hilandara.

Radovi će započeti ovog proleća, netom posle Vaskrsa. Veliki požar od pre 11 godina zaobišao je Milutinovu crkvu, ali njena obnova svejedno će biti izuzetno zahtevna. Trajaće pet do 10 godina iz dva razloga: ruka restauratora nije je takla puna dva veka!

Drugo, reč je o "živoj crkvi" u kojoj molitve traju dva puta po tri sata svakodnevno, a kada se monasi mole, restauratori moraju da se povuku i "zaćute".

- Da ne bismo remetili aktivnosti sveštenstva i monaškog bratstva,oko ikonostasa nećemo podići skele kako se to najčešće radi, već ćemo demontirati deo po deo, konzervirati te delove u obližnjoj radionici koju smo mi i podigli pre nekoliko godina, a zatim ih vraćati u crkvu - kaže Vapa.

Nabraja sagovornik "Novosti" faze predstojećeg posla: konzervaciju i restauraciju ulaznih vrata u samu crkvu, pevnica, tronova, časne trpeze i na kraju ikonostasa.

Na Svetoj Gori, restauratori, slikari, vajari, stolari i pozlatari iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture provode u proseku od četiri do šest meseci godišnje. Na obnovi Sabornog hrama ekipa Siniše Zekovića, slikara-konzervatora i vođe radova na Svetoj Gori, smenjivaće se svaka dva meseca, a u "postavi" neizostavni su Rastko Čurčić, Dejan Radaković i Miloš Vujaklija.

Oni su uz sve nabrojano, do sada svojim veštim rukama vratili u život oko 40 hilandarskih ikona.

- Neopisivo je lep osećaj da možete dotaći takve svetinje - kaže Zeković.

- Mi smo s godinama gotovo postali deo bratstva. Sigurno je da ćemo i kada se penzionišemo, odlaziti tamo. Kada jednom upoznate Hilandar, on vas kao kakav duhovni magnet privlači zauvek.

ŽIVO BIĆE

ZORAN Vapa, član Komisije Vlade Srbije za obnovu Hilandara, kaže da je zaključno sa prošlom godinom građevinski obnovljeno oko 60 odsto izgorelih delova hilandarskog kompleksa. Kompletna obnova zahvaljujući sredstvima Republike i donatora biće završena 2020.

- Ali, to neće biti kraj. Hilandar je živo biće sa 42 monaha, sa iskušenicima i svakodnevno sa barem 150 hodočasnika. Moramo o Hilandaru voditi brigu i po završetku obnove. Hilandar nije građevina, to je naša istorija i temelj naše države.

Ekipe restauratora smenjivaće se svaka dva meseca

POZLATA I JAJE

U RESTAURACIJi se primenjuju tradicionalne tehnike koje su stare nekoliko vekova. Koristi se polimentna pozlata, a kao vezivno tkivo uzima se jaje kako bi boje imale raznovrsne pigmente. Uz sve to, za Saborni hram karakterističan je i raskošni duborez.

NOVAKOV KRST

BILI su Novosađani u prilici da sretnu na Hilandaru mnoge velike ljude, među njima i Vladimira Putina, britanskog princa Čarlsa, Novaka Đokovića. Svi oni, svako na svoj način, pomažu obnovu Hilandara. Krst oko vrata i brojanica na ruci najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića dar su hilandarskog monaha Marka.