VELIKA je čast i odgovornost biti 43. rukopoloženo svešteno lice loze Sokolovića! Loze, čiji je rodonačelnik Makarije Sokolović, prvi srpski patrijarh na tronu obnovljene Pećke patrijaršije. Loze, čiji bi sveštenik sigurno bio i mileševski đak, mudri Bajica, da nije zbog danka u krvi odveden u Carigrad gde je postao veliki vezir Mehmed-paša. Ali, istovremeno, neizmerno sam ponosan i što sam unuk srpskog svetitelja, sveštenomučenika Budimira Sokolovića.

Ovako, ekskluzivno za "Novosti", govori đakon Teodor Toša Sokolović (43), sveštenik Saborne crkve Vaskrsenja Hristovog u Čikagu, direktni potomak loze Sokolovića, koja je Srpskoj pravoslavnoj crkvi "dala" 43 sveštenika i monaha. Među njima i četiri patrijarha - Makarija, Antonija, Gerasima i Savatija. Ali, i neimara Mehmed-pašu koji se, znajući svoje poreklo, odužio rodu obnavljajući Pećku patrijaršiju i upisao u trajanje podižući ćupriju na Drini.

- To što su svi oni moji preci ispunjava mi srce i dušu, ali i obavezuje da ih svojim primernim životom i radom budem dostojan - priča nam đakon Teodor. - Isto toliko sam, takođe, ponosan što mogu da kažem da sam član porodice koja je vekovima čvrsta u pravoslavnoj veri i prenosi je, bogu hvala, gotovo 500 godina. Čuvali smo veru kroz vekove, a pravoslavlje u nama nisu ugasili ni ratovi i različite vlasti, ni stradanja i iskušenja. Vera je i nas Sokoloviće održala, kao i ceo naš srpski narod.

Đakon Teodor Sokolović, rođen je i odrastao u Americi, gde je njegov otac, protojerej-stavrofor Vasilije, službovao od 1970, kada je emigrirao u Ameriku, do upokojenja oktobra 2015. Ali, to što je Teodor rođen daleko od otadžbine, kaže, nije ga udaljilo od srpske istorije i tradicije. Iako je najpre, u Kolumbusu, diplomirao ekonomiju i knjigovodstvo na Državnom univerzitetu Ohaja, "zapisima u genima" - nije mogao da odoli.

- Poželeo sam da budem kao otac i, 1995. godine, upisao sam Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu - nastavlja đakon. - Po završetku prve godine studija, zbog bolesti, vratio sam se u Ameriku i posle pauze nastavio bogoslovsko obrazovanje. U đakona me je, 2008. godine, u Crkvi Svetog Save u Kilkeniju u Australiji, rukopoložio episkop australijsko-novozelandski Irinej Dobrijević.

Svetac Deda Budimir

S obzirom na to da nije hteo da se odrekne ekonomije, od rukopoloženja, đakon Teodor radi dva posla. Godinama je sveštenik, ali i jedan od visokopozicioniranih menadžera u čuvenoj svetskoj kompaniji "Dilojt". Dok je zbog poslova u "Dilojtu" radio u Australiji, služio je u Crkvi Sveti Sava u Sidneju i Hramu Svetog Đorđa u Melburnu, a od povratka u Ameriku bogosluži u Crkvi Vaskrsenja Hristovog u Čikagu.

- Često me pitaju kako uspevam, ali meni je vrlo lako, jer u crkvi služim nedeljom - nastavlja naš sagovornik. - Tu se redovno viđam sa zemljacima i prijateljima. Crkve u Americi su važno i vrlo kvalitetno mesto našeg okupljanja, što u celoj našoj zajednici ostavlja traga. Jer, nije samo dovoljno biti pravoslavac po tradiciji, već se sam smisao i učenje naše vere i tradicije mora neprestano spoznavati. Samo tako pravoslavlje dopire do srca u kom živi i odakle jedino može da se širi.

Mehmed-paša Sokolović

Naučio je to, kaže, od oca i majke i nije mu teško da živi život po pravoslavlju sa suprugom Tanjom i ćerkom Izabelom. Uskoro očekuju i prinovu, a ne bi, veli, imao ništa protiv da to bude 44. sveštenik iz loze Sokolovića. Neizmerno je srećan i što je njegova sestra Mirjana ponosna na svoje poreklo. I ona živi u Americi i sa suprugom Milanom Damljanovićem ima tri sina, koji dično nose stara srpska imena - Makarije, Metodije i Maksim.

- Za nas koji smo rođeni i živimo daleko od otadžbine, najvažnije je da našu decu vaspitavamo u pravoslavnom duhu i da nikada ne zaborave svoje poreklo - kaže đakon Teodor Sokolović. - Tradicija je vrlo važna za očuvanje nacije i mi se toga uvek držimo. U Klivlendu, gde sam odrastao, imali smo svakog petka časove srpskog jezika, veronauke i folklora, što je na mene ostavilo doživotni trag. Mi naše mališane odgajamo u takvom duhu, a mislim da je vrlo važno i da Srbi diljem sveta tako vaspitavaju svoje potomke.

Teodor Toša Sokolović


HODOČAŠĆE PO SRBIJI

- OTKAD pamtim, sa sestrom Mirjanom sam neprekidno maštao da kad dođemo u Srbiju obiđemo što više naših svetinja - priča đakon Teodor Sokolović. - Iako smo često dolazili, ta želja nam se ostvarila tek 1987. godine. Za nas je to bilo nezaboravno hodočašće Srbijom. Posetili smo tada Pećku patrijaršiju, što je za nas imalo posebnu značenje kao mesto gde su tron srpske patrijaršije obnovila dva naša pretka Sokolovića. Obišli smo i Dečane, Gračanicu, Ostrog i manastir Banja kod Priboja. Posebno emotivna za nas je bila poseta Dobrunu i crkvi u kojoj je služio naš deda Budimir.