PLANINSKI masiv Stolovi, koji se sa južne strane izdiže poviše Kraljeva, manastira Žiče, Mataruške Banje, srednjovekovnog grada Magliča i Ibarske klisure, osim po stoletnim šumama, prelepim proplancima i mirisnim narcisima, prepoznatljiv je i po još jednoj nesvakidašnjoj atrakciji - krdu od pedesetak poludivljih konja koji već duže od tri decenije opstajavaju na ovoj planini.

Na Stolove, čiji najveći vrh Usovica doseže do 1.375 metara, pitome konje su najpre dovodili njihovi vlasnici - meštani sela podno planine i da im, bar tokom leta ne bi bili na teretu, ostavljali u planini zbog obilja zdrave i sočne hrane. Vremenom, konji su ostavljani sve duže, pa čak i da prezime, a onda je krdo počelo da se osamostaljuje i umnožava, pa i da poprima osobine divljih konja potpuno nezavisnih od ljudi.

Tako se, uprkos tome što su neki konji ostarili i uginuli, krdo predvođeno legendarnim pastuvom Morom, postepeno uvećalo na pedesetak konja kojih bi verovatno bilo i znatno više da nije surovih planinskih uslova. Mnoga nejaka ždrebad sama stradaju ili, još nedorasla, završe kao plen izgladnelih vukova, a ponekad i bezobzirnih dvonožnih kradljivaca. Konje, koji sve to preživljavaju, međutim, više ni njihovi vlasnici ne mogu da vrate s planine. A, i kad im to nekako uspe, konji, posle dan-dva, opet pobegnu u planinu, na slobodu i svoje nebeske visine.

- Na Stolovima imam osam svojih konja i svi su čipovani. Zbog dugogodišnjeg samostalnog boravka u prirodi to su sada poludivlji konji, ali i dalje veoma pametne, plemenite i odane životinje. Kao i ostali vlasnici konja na Stolovima, redovno ih obilazim, timarim i hranim - priča Dragan Komatović (63) iz Žiče, predsednik Udruženja ljubitelja konja "Stolovi", koje broji sedamdesetak članova.

Iako planina nadomak Kraljeva sa krdima poludivljih konja svakako predstavlja neiskorišćen turistički potencijal, na tom planu se malo šta pomerilo sa mrtve tačke. Sve se i dalje svodi na entuzijazam članova ovog Udruženja koji ne kriju svoju ljubav prema prirodi i plemenitim životinjama.

- Ne kaže se bez razloga da ko voli konje, voli i ljude. A, da ne ostane sve na rečima, Udruženje je sopstvenim sredstvima na vrhu Stolova podiglo i planinsku kolibu, da se onaj ko se zadesi na planini ogreje, okrepi ili skloni od nevremena. Nedavno smo vodili učenike Poljoprivredne škole da vide konje na planini i bili su oduševljeni. Grlila su deca konje kao da su im rod najrođeniji - dodaje Komatović.

Surovi planinski uslovi, naročito u zimskom periodu, ne idu u prilog opstajavanju poludivljih konja. Nepristupačni i često zavejani šumski putevi i staze onemogućavaju vlasnike i ostale ljubitelje da ih po snegu obiđu i donesu im hranu.

- Kritično je bilo u februaru 2012. kada je napadao veliki, gotovo nezapamćeni sneg. Tada smo konjima helikopterima MUP doturali kabastu hranu - priseća se Komatović. - Planirali smo da za konje gore napravimo posebne tremove sa takozvanim jaslama, ali za to je potrebno malo više novca. Mada, opstaju konji na Stolovima i u teškim uslovima. Znaju svaki kamen, svaku vrzinu na planini, znaju gde ima zavetrine i gde mogu da se sklone kada počne da duva hladan planinski vetar. Priroda je čudo, nema šta...


DEFILE

SVAKE godine na Božić, članovi Udruženja u čeze i fijakere upregnu nekoliko poludivljih konja, uglavnom kobila, organizujući svečani defile ulicama Kraljeva.

- To je već postala tradicija, a i naši sugrađani su zavoleli ovu malu manifestaciju. Posle defilea uz iće i piće obično usledi druženje ljubitelja konja. Osim toga, rado izlazimo u susret i mladencima koji žele da se provozaju fijakerom u koji su upregnuti konji sa Stolova - kaže Komatović.