NAVIKLI smo mi na život u strahu. Kao najveće srpsko mesto u opštini Peć, bili smo i ostali trn u oku Albancima. Mogu donekle i da razumem što im smetamo mi živi, ali ne shvatam zašto im smetaju i mrtvi Srbi. Šta su im oni krivi?

Revoltiran, bez želje da mu pominjemo ime i prezime, sredovečan čovek nam pokazuje polomljen spomenik žrtvama NATO u Goraždevcu. Priča i u neverici odmahuje glavom.

Na spomeniku imena dvanaestoro meštana poginulih od NATO bombi, ali i dečaka ubijenih na reci Bistrici. Na mermernom obeležju stihovi kojima je na najolji način opisan život 1.000 meštana ovog srpskog sela.

- Lakše je poginuti nego živ umreti - čita nam stihove naš sagovornik i dopunjuje ih objašnjenjem da se život meštana, bukvalno kao u logoru, svodi samo na unutrašnjost sela.

U strahu očekuju neki novi pir Albanaca, poput poslednjeg, kada su u ponedeljak ujutru iz automatskog oružja pucali na nekoliko srpskih kuća i polomili spomenik u centru mesta.

- Uvek nas napadaju mučki, kukavički - nadovezuje se stariji čovek u prolazu, dok nam Milorad Vuksanović (84), pokazuje gde su u njegovom kiosku završila dva metka.

- Mada zbog straha od napada nikada i ne spavam dubokim snom, trgao sam se kada sam začuo zvuk vozila, a odmah zatim i pucnjavu. Naravno da se nisam usudio da izađem na ulicu i pogledam ko se iživljava u to doba nad nama - priča Milorad.

PONOVO UBIJAJU NAŠU DECU PANTELIJU I IVANA Niko u ovom selu dok je živ neće zaboraviti mučki napad Albanaca na srpsku decu koja su se kupala u Bistrici, kada su hici iz vatrenog oružja pokosili Panteliju Dakića (12) i Ivana Jovovića (19). Ubice još nisu privedene pravdi. - Rušenjem spomenika na kojem se nalaze Pantino i Ivanovo ime, ponovo su ubili našu decu - pričaju revoltirani meštani, koji ističu da nemaju poverenja u Kosovsku policiju, ali da očekuju da se već jednom smiluju predstavnici međunarodne zajednice i konačno ih zaštite.

Usledio je novi šok. Odmah posle napada nestala je struja. Neprijatna situacija, pogotovu za porodice u čijim su kućama završili hici iz vatrenog oružja.

Srboljub Kolašinac (46), na čijem su domaćinstvu kuršumi polomili prozor, srećan je što niko od ukućana nije stradao. Ali, čim se seti da su pored supruge tu bile i njihove ćerkice, šestomesečna Mina i dvogodišnja Mila i sada, kaže, od straha pretrne.

- Ovo je drugi napad na naše selo u poslednjih šest meseci i teško je ostati pribran - kaže kratko Kolašinac.

Zabrinutost i strah prisutni su i u domu Zorane (34) i Saše Petrović (38), koji su u trenutku napada u kući bili sa sedmogodišnjom ćerkom Stefanom. I, dok nam objašnjavaju da su meci završili na zidu kuće, ali i u predsoblju, Saša i Zorana kažu da su čitavog jutra pokušavali da ubede devojčicu da je sve to samo sanjala ili da je gledala neki film, pa joj se to samo učinilo, ali da im nije uspelo. Jer, Stefana je dovoljno odrasla da shvati da se oko nje dešava nešto strašno.

Strašno je bilo i meštanima koji žive u neposrednoj blizini spomenika u centru sela. Kažu da su u trenutku kada je zapucalo pomislili da je počeo rat, jer su meci iz vozila u pokretu šištali na sve strane.

- Iza spomenika NATO žrtvama nalazi se letnjikovac u kojem se okupljaju mladi, ali sva je sreća što je zimsko vreme, pa su već oko pola jedanaest otišli kućama i izbegli napad - pričaju meštani.

Vlada Srbije i meštani će podići ovaj spomenik, a Srbi u Goraždevcu kažu da će opstati i ostati. Ali, ovaj napad ostaviće gorak ukus. Političari u poslednjih 15 godina nisu na Kosovu uspeli da stvore uslove za bezbedan život.

Milorad Vuksanović pred svojom trafikom koju su izrešetali napadači

- Ekstremisti koji su u ranu zoru napali Goraždevac pancirnom municijom ne smeju ostati nekažnjeni - poručio je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, koji je sa predstavnicima Srba u kosovskim institucijama obišao meštane Goraždevca u kojem je ostalo nešto manje od hiljadu srpskih duša. Među njima je i oko 160 dece, kojoj dani počinju sa strahom.


ZAHTEVI

Od 12 policajaca u Goraždevcu, gde su Srbi u većini, rade samo tri policajca srpske nacionalnosti. Predstavnici Srba u kosovskim institucijama su od prištinskih vlasti još pre šest meseci, kada su Srbi u Goraždevcu takođe bili izloženi napadu, zahtevali konstantne patrole policije, video-nadzor u selu i da se u policijskoj stanici uposli veći broj Srba, ali odgovora nadležnih još nema.