Svađe zatvaraju „srpsku kuću” u Čikagu

JEDNOJ od najvrednijih nekretnina srpske zajednice u Americi - kući koju su naši oficiri u emigraciji kupili posle Drugog svetskog rata, preti odlazak na doboš! Time bi Srbi u dijaspori ostali bez čuvene kuće na elitnoj Beri aveniji, čija se vrednost procenjuje na oko dva miliona dolara. A kao i u otadžbini, uzrok su novac, "srpska posla" i nesloga.

Deo od ukupno 100 članova srpskog kluba, uključujući bivše predsednike, obratio se našoj redakciji, tvrdeći da sadašnja uprava namerava da proda kuću. Njihova namera je da tako izmire dugovanja, a Muzej izmeste na drugu lokaciju.

Razmirice su započele zbog velikog duga. Naime, kuća koja je od 1952. godine bila okupljalište Srba u Čikagu, najpre Centar, pa Klub, pretvorena je u Muzej "Sveti Sava" da bi se izbeglo plaćanje paprenog poreza na nekretnine. Uprkos tome, kako saznajemo, deo sume od neizmirenih poreza i kredit od 200.000 dolara uzet pre 15 godina, za popravku kuće, napravili su dug od oko 300.000 dolara.

- Prošle jeseni grupa članova zakazala je vanredan sastanak članstva i Uprave muzeja - kaže Miloš Todorović, bivši predsednik Muzeja. - Sastanku je prisustvovalo gotovo dve trećine članstva, ali iz Uprave niko nije došao. Jedina tačka dnevnog reda bila je finansijska situacija u Muzeju i naša želja da saznamo planove Uprave. Kredit koji Muzej ima u to vreme je dospevao na naplatu, a mogao je da se isplati samo uzimanjem novog. Vrlo je zanimljivo da su među poveriocima starog zajma bili i predsednik Muzeja dr Živojin Pavlović i sekretarica Vesna Noble.

Kako naš sagovornik kaže, Uprava je već imala svoj predlog zajma koji će tražiti, a većina članstva je predlagala i druge povoljnije opcije.

- Štaviše, potpuno su ignorisali naše preporuke i savete, a neistomišljenike su proletos izbacivali iz članstva zbog "sukoba u mišljenju" - kaže Todorović. - Na delu je samovolja uprave. Pavloviću i Nobleovoj predočeno je da kao zainteresovana strana, pošto su poverioci, ne bi smeli da učestvuju u donošenju tako bitne finansijske odluke. Umesto da poslušaju predloge, oni su za prošlu nedelju sazvali sednicu da izglasaju prodaju kuće. Smatram da prodaja kuće nije rešenje, već da se ovaj dvojac potpuno udalji iz Muzeja i da se održe novi izbori.

Kako naš sagovornik objašnjava, uprkos džentlmenskom dogovoru da se predsednici Kluba, odnosno Muzeja, smenjuju svake godine, a biraju se iz Uprave, dr Živojin Pavlović je "na vlasti" petu godinu.

- To mu polazi za rukom uz pomoć overenih pismenih ovlašćenja članova koji, što je logično, glasaju za sve njegove predloge - kaže Todorović. - Mada, mi i ne znamo koliki je tačan broj članova. Oni govore da ih je 100. Ali mi iz uplaćivanja godišnje članarine zaključujemo da ih je manje.

Po Todorovićevim rečima, Muzej ima ogroman dug, a kulturne aktivnosti su svedene na minimum, iako je ova kuća, uz srpski Kulturni klub u Parizu, jedina kulturna organizacija Srba u dijaspori.

- Kulturne manifestacije se održavaju vrlo retko, u najboljem slučaju jednom mesečno - nastavlja Todorović. - Pozajmljeni novac se troši na održavanje zgrade, a prihoda gotovo da nema. Uprava za to vreme uživa u svojim "titulama" i unosi razdor u srpsku zajednicu. Srpski muzej, zapravo, funkcioniše kao privatni klub predsednika i sekretarice, a iz njega se isteruju ljudi koji su godinama dobrovoljno radili u organizaciji koja je menjala ime, ali je do dolaska sadašnje uprave bila otvorena za sve Srbe. Čak je i jedino srpsko pozorište u Americi "Mira Sremčević", posle 10 godina postojanja i rada pri ovoj srpskoj kući, naišlo na zatvorena vrata - bukvalno i figurativno.

NEMA ODLUKA BEZ VEĆINE

- Vanredni sastanak članstva Muzeja održan je u nedelju, a prisustvovalo je 15 članova od kojih su petoro iz uprave - kaže za "Novosti" Vesna Noble, sekretar Muzeja. - Ovako slab odziv članstva je pokazatelj nivoa njihovog interesovanja za budućnost jedne izuzetno važne institucije u dijaspori. Uprava nije u poziciji da donosi odluke o prodaji kuće i relokaciji bez prisustva dve trećine članstva, pa zato na poslednjem sastanku ništa i nije odlučeno. Uprava nema prava za donošenje vitalnih odluka, veće samo većina članstva. Ukoliko statut organizacije ne pokriva određeno pitanje, u tom slučaju se primenjuje zakon države Ilinois. Sadašnja uprava poštuje statut i shodno njemu se ponaša uz konsultaciju sa pravnim savetnikom.