U korist Nedića govore komunisti

PREDLAGAČI rehabilitacije Milana Nedića, premijera Srbije u vreme nacističke okupacije, podneli su Višem sudu u Beogradu gotovo 1.400 dokumenata i predložiće na desetine svedoka. Oni bi, kako kažu, trebalo da razveju misterije vezane za ovu, verovatno najkontroverzniju, figuru Drugog svetskog rata. Među njima su Srbi proterani iz NDH i njihovi potomci, pripadnici pokreta Draže Mihailovića, ali i nekadašnji partizani i komunisti.

Postupak rehabilitacije, po jednima “srpske majke”, a po drugima kvislinga i “sluge okupatora”, počinje za mesec dana - 7. decembra, i to iz trećeg pokušaja. Prethodna dva zahteva Srpske liberalne stranke, pa posle Srpskog liberalnog saveta i Udruženja političkih zatvorenika i žrtava komunističkog terora, sud je odbacio iz formalno-pravnih razloga. Ali te odluke su ukinute u žalbenom postupku.

Inače, SLS i Udruženje, kao i pravni zastupnik Zoran Živanović, već su pokrenuli, i dobili, postupke rehabilitacije Slobodana Jovanovića, Petra Zeca i Dragoljuba Draže Mihailovića. Zahtevu za rehabilitaciju Nedića pridružila se i njegova unuka Radmila Pavković i tri čukununuka iz Australije.

- Pred sudskim većem pojaviće se ljudi koje je Milan Nedić spasao sigurne smrti. Među njima su čak i neki istaknuti komunisti, kao i veliki broj pripadnika pokreta Draže Mihailovića - kaže Nedićev praunuk Aleksandar.

Tako će se među svedocima naći prof. Smilja Avramov, koja je pred Drugi svetski rat studirala u Beču, dok posle anšlusa svi strani studenti nisu proterani. Vratila se u Zagreb, gde je živela njena porodica, da bi sa stvaranjem endehazije pobegla u Nedićevu Srbiju. Njeni su ubijeni u Jasenovcu, a ona se ovde priključila partizanima.

Svedočiće i jedno od najpoznatijih imena srpske advokature - Veljko Guberina, koji je takođe spas od ustaša potražio u Srbiji. Kao gimnazijalac, prebegao je sa majkom i bratom preko Save, a majka, inače nastavnik, dobila je posao u Jagodini.

Uroš Šuštarič je sa bratom i ocem deportovan iz Slovenije i takođe je zbrinut u Srbiji. Otac mu je bio sudija vojnog suda. Ovde su se priključili jedinicama Draže Mihailovića. Po rečima Aleksandra Nedića, Šuštarič je zaslužan što su pripadnici Ravnogorskog pokreta u Sloveniji dobili penzije i spomenik. Šuštarič je, kaže, jedan od osnivača Janšine stranke i jedan od najbogatijih Slovenaca.

- ZBORNO mesto za izbeglice bilo je Smederevo i tamo su dobijali instrukcije gde ih čeka nameštenje i smeštaj. Nedić je u Srbiji spasao 350.000 Srba iz NDH, 50.000 Slovenaca, plus Srbe koji su bežali od Italijana i Albanaca s Kosova, one koji su bežali od Bugara, ali i od Mađara - objašnjava Nedićev praunuk, i dodaje da su mnogi u Sloveniji zahvalni srpskom ratnom premijeru. Tako je po njemu ime dobio i prvi predsednik nezavisne Slovenije Milan Kučan, inače rođen u našoj zemlji za vreme rata.

Milan Nedić je pomogao i mnogim mladim komunistima, među kojima je i reditelj Puriša Đorđević, koga je uhapsila specijalna policija. Da bi ih spasao sigurne smrti, Nedić je, tvrdi pravni tim, osnovao zavod za prevaspitavanje srpske omladine u Smederevskoj Palanci.

- Mnogi su mu decenijama stavljali na dušu Banjički logor, mada se zna da je tu kasarnu bivšeg 18. pešadijskog puka nemačka vlast pretvorila u logor. Odluku Nemaca u delo je sproveo Nedićev prethodnik Milan Aćimović. U delu logora bili su smešteni komunisti, Jevreji, dezerteri, skojevci, Romi, i on je bio pod nemačkom kontrolom. Drugi deo je bio klasičan zatvor za lopove, ubice i druge kriminalce - kaže Nedić.

Na sudu će, kako se očekuje, biti predočeni dokumenti koja pokazuju da nekadašnji premijer nije kriv ni za formiranje ovog logora, ni za ubistvo i otimačinu imovine Jevreja.

- Jedino za šta je Nedić kriv jeste smrt osam jevrejskih oficira koje su Nemci pustili iz zarobljeništva, a srpska specijalna policija ih uhvatila na železničkoj stanici u Beogradu i poslala u logor - kaže njegov praunuk.

PRAVNI zastupnik predlagača rehabilitacije Zoran Živanović navodi neke od ključnih dokaza koje će podneti sudu. Jedan od najvažnijih je da ratni premijer nikada nije osuđen, pa čak ni optužen, odnosno da ne postoji nikakva presuda kojom je utvrđena njegova krivica.

- Postoji samo neka odluka Komisije za osuđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača, ali čak ni nju nismo uspeli da nađemo. Njegova imovina je konfiskovana iako nije bilo presude i dokazane krivice. Vlada koju je vodio formirana je i radila je u skladu sa tadašnjim pravnim normama. Međunarodno pravo kaže da kada neka država kapitulira, nema dalje borbe, a Kraljevina Jugoslavija je kapitulirala - objašnjava Živanović.

Posebna pikanterija je odluka nirnberškog suda na koju će se pravni tim pozvati. U pitanju je odlučivanje po optužnici protiv jednog broja visokih nemačkih oficira zato što su uzimali taoce i streljali ih za odmazdu. Sud je našao da gerilske formacije nemaju status legalnih jedinica zaraćenih strana, pa se stoga njihovi uhapšeni pripadnici ne mogu tretirati kao ratni zarobljenici. Sud nije smatrao da je problematična činjenica da su oni streljani, sporan je bio jedino njihov broj. Niko od tih nemačkih oficira stoga nije osuđen na smrtnu kaznu, već samo na kazne zatvora.

Aleksandar Nedić tvrdi i da poseduje i dokumentaciju iz koje se vidi da je njegov predak tražio od ustaške države prestanak progona i ubijanja srpskog življa i da je ucenama čak uspeo da izdejstvuje Kvaternikovu smenu.

OTPORI I ARGUMENTI

MNOGI istoričari, nevladine organizacije, pa i ministar rada Aleksandar Vulin već su se oglasili protiv ove rehabilitacije. Glavni argumenti su ne samo da je Nedić bio kvisling, već i da je imao ključnu ulogu u sprovođenju Holokausta u Srbiji. Beograd je bio jedan od prvih gradova u okupiranoj Evropi koji je proglašen za “Juden fraj” (očišćen od Jevreja). Takođe, Nedićeva vlada donosila je dekrete po kojima je bilo zabranjeno Jevrejima i Romima da rade u državnim službama, da budu studenti univerziteta, osporeno im je pravo na rad, na imovinu, njihova imovina je bez naknade proglašena vlasništvom države...