Od ...jada zabava i dobra zarada

U SVAKOM gradu, opštini, varošici, pa i u gotovo svakom selu Srbije godišnje se organizuju manifestacije sa sufiksom - jada. Prema podacima Turističke organizacije Srbije (TOS), ovih turističko-privrednih i kulturnih manifestacija, kako ih nazivaju (a u suštini veći deo njih ne zaslužuju ove epitete), u našoj zemlji ima čak oko - 2.000, i nesumnjivo smo država koja ima najveći broj "jada" u svetu.

Neke od njih uspešno traju više godina, pa i decenija - roštiljijada, kupusijada, slaninijada, pršutijada, kobasicijada, fijakerijada, bostanijada..., a pojedine su skoro formirane - gulašijada, pasuljijada, kajsijada, rakijada, mud(r)ijada, kumovijada... Prava ekspanzija "jada" došla je u poslednjih desetak godina. U ovom periodu se mnoštvo "jada" rađalo, dok su se druge, koje nisu zaživele - gasile. A sve su, uglavnom, oformljene kako bi se pojedina mesta našla na turističkoj karti Srbije.

- Sa sigurnošću možemo da kažemo da smo zemlja sa najvećim brojem ovakvih manifestacija, i po tome smo prepoznatljivi. TOS godišnje na svom sajtu, ali i u štampanim publikacijama i u kalendaru priredbi, promoviše oko 1.000 manifestacija - ispričala nam je Sandra Vlatković, PR TOS-a. - Zato i ne čudi što se prihodi od turizma u Srbiji iz godine u godinu povećavaju, i to za deset do 15 procenata.

Pored prihoda od noćenja, odnosno ubacivanja novca direktno u džepove hotelijera i domaćina, "...jade" donose novac i ugostiteljima, prevoznicima, trgovcima, turističkim agencijama... Pojedine manifestacije su prerasle u velike organizovane događaje, veoma značajne za određeni region, kao što su, na primer, leskovačka Roštiljijada, ili mrčajevačka Kupusijada.

U TOS-u nisu želeli da nam izdvoje nijednu "jadu" kao najvažniju ili najbolju, ali hvale Roštiljijadu, i to upravo zbog velike posećenosti. Ističu i da se "jade" najčešće vezuju za određena jela, ili proizvode, od kojih se prave specijaliteti i tako pokazuju kuvarske veštine, jer smo zemlja poznata po gastronomiji.

U Srbiji su se čak vodili i sudski sporovi oko toga ko je autor koje "jade". To se dogodilo sa mrčajevačkom Kupusijadom. A sve je počelo 2003. godine.

- Došli smo na ideju da za svečano otvaranje pozovemo 1.500 izvođača kulturno-

-umetničkih društava. Pošto smo poznati kao gostoljubivi, za taj narod trebalo je spremiti večeru. U pomoć smo pozvali mnogobrojna udruženja, a većina njih ponudila je spremanje svadbarskog kupusa - govori Milorad Jevđović, sudski dokazan autor ove manifestacije. - Tada sam smislio da bi moglo i da se napravi takmičenje u spremanju ovog specijaliteta.

Kada je Grad Čačak, koji je, inače, i pored molbi organizatora prvih godina, odbijao da novčano pomogne manifestaciju, uvideo da ova "jada" donosi dobru zaradu, pokušao je da je prisvoji.

- Počeli su da se mešaju u organizaciju, a nisu se konsultovali ni sa kim od nas koji smo je stvorili. Čak su pokušali i da je preotmu i da je izmeste, ali sam ih preduhitrio i Kupusijadu sam prijavio kao svoje autorsko delo. Onda je došlo i do sudskog spora i Grad Čačak je izgubio - kaže Jevđović.

Mnoge su "jade", zbog loše posećenosti, godinama unazad zatvarane. Neke koje su dobro zamišljene pretvarale su se u klasična opijanja i bekrijade, kao što je bila Rakijada u Pranjanima.

Veternik - Pasuljijada

NUŠIĆIJADA

JEDNA od najstarijih "jada" je Nušićijada, čiji je domaćin Ivanjica. Nastala je 1968. i održavala se do 1972. godine, ali je potom prekinuta. Na inicijativu mladih ljudi obnovljena je 2009. godine i veoma je uspešna manifestacija, jer svake godine ovaj praznik humora i veselja okuplja na desetine hiljada posetilaca.

Otkuda baš Nušićijada u Ivanjici, zapitaće se mnogi, a odgovor leži u Nušićevoj gospođi ministarki, koja svom nevoljenom zetu preti da je "viđen za Ivanjicu".