Mesto gde je Evropa stala

KOLONA teretnih vozila iz pravca Srbije, duga više od 15 kilometara, do kasnih popodnevnih sati, u utorak, čekala je da krene auto-putem prema Hrvatskoj. Sve okolo je ključalo, kao u kakvom loncu: od Batrovaca, srpskog graničnog prelaza, u ovoj, i sa nadvožnjaka nepreglednoj koloni, svakog časa činilo se da će lonac da eksplodira. Nervozni vozači i suvozači svakog trenutka očekivali su vest da će konačno moći da krenu odavno započetim putem. Uglavnom, u zemlje Zapadne Evrope. Mnogi su iz Turske, Bugarske, Makedonije. Veliki je broj srpskih prevoznika koji, u ovoj koloni, od nedelje odavde nisu mogli dalje.

Sedamsto kamiona, najmanje, bilo je zaustavljeno odlukom Hrvatske da zatvori teretni saobraćaj na granici sa Srbijom. Strancima je jasno na kome je problem koji ih je gurnuo u "neviđeno iscrpljenje" i koje ih dovodi gotovo do ludila.

- Da li to neko želi da, ovde jedan od nas umre? - govori Vane Ilov iz Štipa. - Nije mi jasno šta hoće Hrvatska, jer smo gotovo svi mi iz ove kolone u tranzitu kroz tu državu. Mene put vodi za Nemačku, prevozim tekstil iz štipske industrije i zašto bih čekao zbog nečijeg besmisla, da to ne kažem drugačije.

Nervoza i negodovanje ispred svakog teretnjaka su takvi da se činilo - svakog časa može da preraste u otvoreni protest. Ljudi su ostali bez hrane i vode. Toaleta nema. U nekim kabinama kamiona nema ni ležaja, pa su se prevoznici solidarisali. Dok jedni spavaju, drugi dežuraju šetajući pored bankina. Pomažu jedni drugima. Odlaze u selo (Batrovce) po hleb, konzerve i vodu. Na stalnoj su vezi sa poslodavcima. A oni ih mole da još malo sačekaju, valjda će Hrvati otvoriti prelaz.

- Od ovog, goreg nema - kaže za "Novosti" Milan Petrić, vozač jedne italijanske firme, koji vraća automobile za trke, proteklog vikenda održane u Srbiji.

- Pre tri noći, u tri ujutro sam ovde stigao. I, ni makao nisam - priča nam ovaj čovek na petom kilometru od graničnog prelaza. A, imam dokumentaciju. Objašnjavao sam to hrvatskoj pograničnoj policiji, njihovoj carini. Nije vredelo. Stvarno nas iscrpljuju do bola.

- Nama je gore nego ovim izbeglicama sa Bliskog istoka - kaže Petrić. - Oni dobijaju hranu, vodu... Nama je, istina, malo pripomoglo Udruženje prevoznika iz Beograda, donelo pomoć. I to je sve.

Oko podneva desetak kamiona iz ove nepregledne kolone okrenulo se prema prelazu u Bosnu, prema Sremskoj Rači - preko Šida, Kuzmina i Bosuta. Ali, i otuda im je stigla vest da je i tamo kolona u kojoj se čeka po više sati.

Miloš Radovanović, vozač "Bekamentovog" kamiona iz Aranđelovca, od nedelje popodne je na auto-putu.

- A gledao sam, kako su procurele cisterne sa koncentratom jabukovog soka. I, druge, ne znam šta su vozile, ali je nešto iscurelo. Vozači su samo gledali, a potom se vraćali prema Beogradu.

SIRIJCI KAO DA SU ROĐENI SREMCI

Oni znaju svaku sremsku stazu. Poznaju ih, kao da su rođeni Sremci.

Bila je dovoljna samo jedna noć, koliko je trajalo otkad su Hrvati zatvorili i ilegalne puteve prema Tovarniku, a hiljade ljudi koji će ih, misle, odvesti do boljeg života, uputilo se u Hrvatsku preko Berkasova, takođe ilegalnog puta na samo pet kilometara od Šida.

S druge strane je Bapska, prvi punkt hrvatske policije. Izbeglice se odavde upućuju do Opatovca. Odavde, na putu koji vodi i prema Vukovaru, hrvatska policija ih upućuje u sabirni centar.

Zvanično, u Opatovcu, u ovom sabirnom centru je već oko 3.000 ljudi. Hrvati su im ponudili da se, tokom naredna 24 časa, izjasne gde žele da idu. Neke, uglavnom mlađe izbeglice, muškarci, ipak se vraćaju u Srbiju. Do nekog novog puta. Ne žele, kažu, da u Hrvatskoj budu registrovani. Ostali govore da im je Hrvatska, inače, samo tranzit.

- Iz Sirije smo... iz Sirije smo - govore izbeglice. - Tako se stiče utisak da su na ovoj izbegličkoj ruti, zaista, samo Sirijci. Ali, ipak nisu. Među njima ima Avganistanaca, Iračana... Zašto ne žele da se predstave? To samo oni znaju!