Najbolju divljač love za šaku dolara

SOCIJALIZAM je lovu vratio feudalni sjaj! Ova rečenica bivšeg sovjetskog lidera Nikite Hruščova je, do kraja 80-ih godina prošlog veka, ubedljivo pokriće imala i u nekadašnjoj SFRJ, u čemu je Srbija imala dominantno mesto. A onda su stigli ratovi i kapitalizam, pa su od tog sjaja ostali tek bledi tragovi.

- Na današnju teritoriju Srbije je do raspada SFRJ godišnje dolazilo oko 10.000 inostranih lovaca, a prihod dostizao 20 miliona dolara. Danas ih, u najboljim godinama, imamo oko 2.000, a zarada je oko dva miliona evra - kaže dr Vladimir Marković, docent na Katedri za lovstvo novosadskog PMF.

Kada je počeo krvavi raspad zemlje, strani lovci su, razume se, počeli da zaobilaze njen prostor.

- Tada su odskočile Bugarska, Rumunija i Mađarska koja je danas u lovnom turizmu najuspešnija evropska zemlja. Ona uzima najveći deo od čak deset milijardi evra koliki je godišnji prihod od lovnog turizma u Evropi.

Iskorak Mađara, plod je prirodnih uslova veoma sličnih našim, velikih ulaganja i činjenice da je većina lovišta i dalje u državnom posedu. Mada se pojedinačna vrednost srpskih jelena najčešće meri desetinama hiljada evra, lov na visoku divljač, zbog izuzetno velikih troškova njenog uzgoja, nije isplativ sam po sebi. Ozbiljne države, ipak, u lovišta u kojima se on odvija ulažu mnogo, jer dobici nisu samo direktni.

- U lovištu "Apatinski rit" su jelene kapitalce nekada lovili vlasnici i direktori "Adidasa" i "Roleksa", a dolazile su i druge eminentne strane ličnosti. Da li je potrebno objašnjavati šta sve to zemlji koja im je domaćin može da donese - pita se naš sagovornik.

Pored ratova, posrtanju srpskog lovnog turizma su, u velikoj meri, doprinele i agencije za dovođenje stranih lovaca koje su, krajem prošlog i početkom ovog veka, nicale kao pečurke posle kiše. Vodili su ih nestručni ljudi koji, u trci za lakom zaradom, nisu prezali ni od čega.

Ako se izuzmu urbane sredine, nešto više od 88.000 kvadratnih kilometara, kolika je površina Srbija, praktično su - jedno ogromno lovište. A u njemu, oko 30.000 grla srneće i preko 2.200 grla jelenske divljači, nekoliko hiljada divljih svinja, prava raskoš ptičjeg sveta...

- Zbog očuvanih prirodnih uslova i odgajanja bez steroida i drugih veštačkih stimulansa, naša divljač je i dalje jedna od najcenjenijih u Evropi - veli Marković.

Gotovo 90 odsto lovaca koji kod nas love jelensku i srneću divljač su Austrijanci i Nemci, a dolaze i Švajcarci, Španci, Francuzi, Belgijanci, Grci, Italijani... Za najkvalitetnije jelene plaća se oko 30.000 evra, a za ostale vrste znatno manje. Ipak, u Potisju je pre nekoliko godina odstreljen srndać čiji rogovi su koštali čak 12.000 evra.

- U pojasu uz Tisu je najveći deo naših srna i srndaća, dok su jeleni u ogromnoj većini koncentrisani u Specijalnom rezervati prirode "Gornje Podunavlje". Udeo Vojvodine je, i inače, ubedljivo najveći u našem lovnom turizmu.

Impresivno je, nastavlja Marković, sa kakvom lovačkom kulturom i kakvom opremom dolaze strani lovci.

Teritorija Srbije je, inače, podeljena na 300 zvanično registrovanih lovišta. Najbogatijim, poput "Kozare", "Apatinskog rita" ili "Karakuše" su pod JP "Vojvodina šume", "Morovićem" "Karađorđevom" i "Dobanovačkim zabranom", još uvek upravlja Vojska, ali sa 80 odsto njih i dalje gazdzju-- lovačka udruženja.

- Do pre pet godina, kada je donet novi Zakon o lovstvu, ona nisu imala obavezu da državi daju ama baš ništa. Od tada, moraju da uplate deset odsto vrednosti svakog odstrela. U 2014. se od toga u državni Fond za razvoj lovstva slilo oko 150 miliona dinara - precizira sagovornik.

Taj novac je, međutim, udruženjima kasnije vraćen kroz projekte razvoja s kojima su se javila na konkurse Ministarstva za poljoprivredu i šumarstvo.

- Mada ima veoma uspešnih, poput onih u Kikindi ili Novom Bečeju, problem razvoja lovnog turizma u nas jeste i način vođenja lovačkih udruženja - zaključuje Marković. - Za razliku od lovišta kojim upravljaju javna preduzeća za njih, naime, zakonom nije predviđeno da moraju da ih vode ljudi sa odgovarajućim visokim obrazovanjem. A lovstvo je, to nikada ne bismo smeli da se zaboravimo, i privredna grana i nauka.

PUŠKA OD 430.000 DINARA

ZA ljubitelje lova u Srbiji postoji nekoliko odlično opremljenih specijalizovanih prodavnica koje nude kompletno lovačko oružje i opremu, odnosno garderobu i obuću za boravak u prirodi.

LOVAČKO oružje, u zavisnosti od proizvođača i kvaliteta izrade, nudi se u nekoliko cenovnih razreda, pa tako za najjeftiniju treba izdvojiti 22.000 dinara, dok one najskuplje idu i do 430.000 dinara!

* NAŠI lovci, kako kažu u "Snajperu", ugavnom se opredeljuju za ruske puške, jer su cenom i kvaliteom pristupačne, a tu su i odlični modeli čuvene fabrike "Češka zbrojovka", koji su za nijasnu skuplji.

* CIPELE za lov, prosečnog kvaliteta, koštaju 8.000, dok modeli sa potpisom elitnih proizvođača, uglavnom francuskih, italijanskih i austrijskih idu i do 30.000 dinara. Postoji nekoliko tipova jakni, pa tako, ima ih za 5.000, a ima i za 30.000 dinara. Gumene čizme bez kojih je nezamisliv lov, mogu da se pazare za 3.000, dok one skuplje koštaju i do 15.000 dinara.

* POSTOJI još nekoliko važnih stavki - to su dvogled, nož, aktivan veš, džepni multialat...