Nije ih omela ni bombastična najavljena pogoda, proslava "Oluje" u Kninu i Zagrebu. Nije ih omelo ni upozorenje da nije vreme u nevremenu za odavno, već, rešeno pitanje obeležavanja viševekovnih srpskih ognjišta. Grobova. Otetog zavičaja.

A odavno je rešeno da se na mestu izgona podigne hram vere i nade. Za povratak potomaka rasutih po svetu. Za mir dušama oskrnavljenih spomenika, počivših. Za novo vreme.

Morpolača, srpsko mesto, dvadesetak kilometara od Zadra, prema istoku nekadašnje srpske Dalmacije. Ovde je, uoči same proslave "Oluje" bila velika svetkovina. Podignut je krst, visok šest i po metara, među grobovima Srba. Među svedocima trajanja. Prvi vesnik da će se ovde graditi hram, posvećen Vasiliju Ostroškom.

Događaj nije najavljen. Pozivnice su išle od usta do usta. Kao nekad. A okupilo se više od hiljadu ljudi, u samo predvečerje "Oluje". Osvećenje krsta, temeljca nije zazvonilo u dnevnim pričama. Izvio se i zablistao, jednostavno, jer niko ovim činom nije želeo da podgreva ionako naelektrisanu olujnu atmosferu. Tako se o ovom, zaista, veličanstvenom okupljanju Srba povratnika i prognanika iz severne Dalmacije - gotovo nije ni čulo.

- Ovaj beleg je priziv i poziv zavičaja i vere raskućenim Srbima, a ni u kom slučaju nekakav inat ili račun za vreme koje će samo po sebi, ako ima pravde, u istoriji naći svoje mesto - kaže nam Alen Tomašević, potomak ugledne porodice Tomašević iz Morpolače, čiji su koreni više od pet vekova u ovom delu Hrvatske.

Tog dana u Morpolači, u svečanoj tišini tekla su sećanja na slave. Krštenja. Venčanja. Običaje dalmatinskih Srba, koje su u tišini sačuvali srpski dalmatinski domaćini. Nije bilo ni pesme, ali ni jecaja. Samo u tekle suze. Momčilo i Mira Tomašević, Alenovi roditelji, nisu plakali za otetom imovinom u Vodicama i nepravdom što im do sada niko ne priznaje pravo na oteto. Suze su krenule kada je episkop dalmatinski, Fotije, uz sasluženje brojnog sveštenstva eparhije dalmatinske, na osvećenju krsta govorio:

- Zasad se malo Srba vratilo na svoja ognjišta. Ali, vi što ste se u ovolikom broju okupili dokazujete da zavičaj ne zaboravljate. Da ljubav prema starom kraju potiskuje sve preživljeno tokom protekle dve decenije.

Nijedna reč mržnje nije potekla sa ovog veličanstvenog okupljanja u povod podizanja belega za povratak i duhovnu obnovu. Gorčina progona zaustavljala se u grlu okupljenog naroda. Nemerljivu tugu malobrojnih povratnika u trenucima dugotrajnog nespokoja blažile su reči episkopa. I dodiri ruku potomaka koji su nova gnezda, nevoljno, savili daleko od Morpolače.

Episkop Fotije sa sveštenicima, Foto Višnja Kleut

- Ovo je za nas veliki dan - kaže Alen Tomašević. - Prvi put da se, na ovaj veličanstveni dan, okupimo posle dve decenije u ovolikom broju u našoj Morpolači. Dani koji predstoje pokrenuće i druge da se hram Vasilija Ostroškog podigne i zablista kao ovaj beleg.

Susret prognanika i povratnika, dirljiviji nego ikad. Povratnike blaži dodir prognane dece koja, sudbinom, umesto pod svojim, dalmatinskim nebom, trče pod pozajmljenim. Nebom tuđeg zavičaja. Bake, dedovi, majke i očevi čuvaju unucima ime. Govore tihe molitve da se, jednom, vrate. Da bi im, u starom zavičaju cvetao i rodio kućni prag. Kao što voćke cvetaju i rađaju.

VRATILO SE 40 SRBA

U Morpolači je, prema zvaničnom popisu iz 1991. godine, živelo 389 Srba, 14 Hrvata i četvoro Jugoslovena. Ovde su koreni srpskih porodica Tomaševića, Mandića, Uzelaca, Pavića, Kleuta... Ovde su, oni slavili Svetog Nikolu, Stefana Jovana. U tišini, decenijama slavili. Kao što je u tišini podignut i krst, beleg. Posle progona, 2001, u Morpolaču se vratilo 26 Srba, a deceniju kasnije još trinaestoro, mahom starijih domaćina čiji je život oslonjen uglavnom na male hrvatske penzije, socijalnu i rasutog potomstva.

MALO KO SVRATI

Pored Morpolače prolazi auto-put, ali malo ko od zvaničnika iz Županije zadarske ovde svrati. Povratnike pohode jedino sveštenici Eparhije dalmatinske, uglavnom radi opela. Episkop Fotije je na osvećenju krsta još kazao:

- Zahvalan sam što ste se u ovolikom broju okupili. Ali, molim vas da se vratite, okupite oko svoje crkve i svoje vere i ovde nastavite život.