PRILIKOM posete tročlane delegacije BiH premijeru Aleksandru Vučiću, prvi čovek srpske vlade ih je dočekao sa hlebom i solju. I kada je Goran Radmanovac, poslovni čovek iz Rusije, otvarao Fabriku peleta u rodnom Brusu, pozvao je u goste Tomislava Nikolića. Prvog čoveka Srbije u dvorištu fabrike dočekala je učenica Maja sa hlebom i solju. Nikolić je odlomio parče pogače, umočio u so, poslužio se i zahvalio Maji. Radmanovac je bio presrećan, jer je domaćinski dočekao visokog gosta.

- Za nas ljude sa sela pogača je duša kuće, simbol porodične sloge i dobrote. A so je simbol našeg blagostanja i bezbednosti za našeg gosta. Ko ne nudi gostu hleb i so, taj nije gostoprimljiv i ne deli sa njim sve dobro - objasnio nam je svoj gest domaćin Goran Radmanovac.

Doček gostiju sa hlebom i solju nije samo narodni običaj. U vreme Karađorđevića postao je deo državnog protokola. Kada su nam dolazili u posetu, pogaču i so su probali i kraljica Elizabeta i Džimi Karter, Angela Merker...

- Hleb i so gostima ne nude samo Srbi, već i svi slovenski narodi, Rusi, Bugari, Makedonci, pa i Hrvati. Ovaj običaj nastao je u desetom veku kao deo crkvenog rituala, da bi tokom 19. veka prerastao u masovni narodni običaj, koji se primenjivao na porodičnim i esnafskim slavama. U prošlom veku uvršćen je u državni protokol i time postao deo zvanične političke prakse Srbije - objašnjava Vesna Marjanović, kustos Etnogrfaskog muzeja u Beogradu.

Etnolozi primećuju da su hleb i so u davna vremena, kod Latina, Helena, Indusa, a potom u vreme Vizantije i posebno pojavom hrišćanstva, kod svih naroda imali mitsko značenje, jer je od njih zavisio ljudski život i jer se u njih verovalo.

SLANA LjUBAV KAKO srpski običaji nalažu, u vreme venčanja nevesti se dodeljuju dva hleba da ih drži ispod miške kao znak plodnosti. Mladenci se u kući dočekuju sa solju. Mladoženji se na koleno stavlja malo soli, koju zajedno sa mladom poliže. Da bi je više voleo, mlada mladoženji sipa malo soli za vrat.

- Hleb i so su bili simbol paganskog srpskog i slovenskog boga Radogosta. U narodnoj mitologiji hlebom se uspostavlja ravnoteža između čoveka i nevidljivih sila koje ugrožavaju njegov život ili on služi kao čarobno sredstvo za ostvarivanje ljudskih namera. Prva funkcija najčešće se ostvaruje darivanjem hleba, a druga se zasniva na mogućnosti da hleb može prenositi neka svojstva za koja se smatra da mogu delovati na onoga koji dođe u dodir s njim - smatra etnolog Ljubinko Radenković.

Ova mitološka osobina hleba najbolje je iskazana kroz lik i poruke Isusa Hrista, koji je besedio svojim učenicima: "Ja sam hleb živi, vi jedete telo moje" i "Vi ste so zemlje. Imajte so u sebi i mir imajte među sobom!"

Kod Srba hleb i so su dobili i svetovnu tvar, koju slave sa Svetim Andrejom Prvovenčanim, koji se kunu rečima: "Tako mi kruva i soli!"

- Hleb i so su kod Srba uvek imali kultno značenje. Žito, hleb i slavski kolač su bili beskrvna žrtva demonu, koja se darivala pretku ispod praga ili neznanom gostu, da bi se zaštitili od nečasnih sila. Nekada je taj hleb pripreman za svetkovine sa nenačetom vodom, a danas se pravi sa najboljim brašnom i svetom vodicom. So, koja je bila vredna kao zlato, a imala funkciju čuvara hrane od raspadanja, simbol je zaštite porodice, ali i bogatstva i moći familije. Kad Srbi gosta dočekuju sa hlebom i solju, oni mu poručuje da je dobrodošao i da mu se ništa loše neće dogoditi u njihovoj kući - kaže kustos Vesna Marjanović.

Istražujući srpske običaje u boljevačkom srezu, etnolog Savatije M. Grbić je zapisao da "kad se postavlja trpeza, valja da se prvo metne na sovru hleb i so, pa tek onda kašike, viljuške i jelo".

- Hleb i so su od davnina predstavljali simbol gostoprimstva kod Srba. Smatralo se da svaka, pa i najsiromašnija kuća, uvek raspolaže hlebom, solju i vodom - "da ima čime da dočeka putnika namernika". Zato se do danas zadržao običaj da se gost posluži prvo solju i hlebom, pa tek posle ostalim "što je Bog dao, a domaćin spremio". Kad se može, za gosta se sprema najukusniji hleb - pogača. Pogača se obično ne seče, nego se lomi, jer nož simboliše svađu u kući - priča Grbić.


BRATSKA SOFRA

SEOSKE sofre su i početkom 20. veka imale izdubljene slanike, tako da je so bila sastavni deo stola za ručavanja. Kada su se braća delila i napuštala porodicu, sofra sa tim urezbarenim slanicima se sekla napola tako da svakom bratu pripadne po jedan slanik.