POŠTO je 1970. "Jatov" "boing 707" oznake AGA (alfa-golf-alfa) sa Surčinskog aerodroma odleteo za Njujork, to je bilo od neprocenjivog značaja da Jugosloveni postanu glavni "izvoznik" američke kulture na Balkan i ka zemljama iza "čelične zavese". Letovima "Jata" u ove krajeve stigle su "levis 501", "starke", ploče sa Vudstoka, "Bič bojsi", Hendriks, Dženis Džoplin. Zato i nedavno najavljeni letovi "Er Srbije" preko Atlantika nisu samo pitanje transporta putnika nego mnogo više od toga.

Ovako za "Novosti" o "Aeroputu", "Jatu" i "Er Srbiji" govore legende nacionalnog avio-prevoznika, Velibor Vukašinović i Ilija Todorić, bivši komercijalni direktor, čovek koji je vazduhoplovnoj kompaniji iz Beograda krčio put do zvezda u SAD, Kanadi, Australiji, na Bliskom istoku sedamdesetih i osamdesetih godina.

U najslavnije vreme (kraj pretposlednje decenije prošlog veka) "Jat" je u floti imao pet interkontinentalnih aviona DC-10. Samo u Americi letelo se za Njujork, Čikago, Los Anđeles, Detroit i Klivlend. Montreal i Toronto bile su destinacije u Kanadi. U Australiju se putovalo za Sidnej, Melburn i Pert.

- "Er Srbija" će za Njujork i Čikago poleteti najverovatnije u prvim mesecima 2016. - kaže Velibor Vukašinović. Prema informacijama iz "Er Srbije", u septembru u Beograd dolazi visoka delegacija Američkih vazduhoplovnih vlasti koja treba da uradi konačnu procenu da li Aerodrom "Nikola Tesla" ispunjava sve uslove za saobraćaj ka Sjedinjenim Državama. "Erbas 330" je avion koji je predviđen da prvi poleti. Jedina velika zamerka koju su Amerikanci imali na naš sistem bezbednosti na aerodromu, bila je činjenica da su nedavno iz carinskog magacina nestali pištolji namenjeni izvozu, i to na najbanalniji način.

Ilija Todorić, koji je osamdesetih "ugovarao" sve tadašnje prekookeanske letove, procenjuje da je za otvaranje obične linije sa susednom zemljom potrebno oko dva miliona dolara samo za tehničke stvari kao što su šalteri za čekiranje, kancelarije i slično.

Todorić još sa ponosom navodi da je Džems Hogan, sadašnji direktor "Er Srbije" u svoje vreme bio službenik "Jata" u kargo-saobraćaju u Australiji i to je njegova velika referenca za uspeh.

- PONOVO otvaranje vazdušnog mosta sa Amerikom ljudi uglavnom vide kao mogućnost da jeftinije putuju preko okeana - nastavlja Todorić. - Međutim, ubrzo će se pokazati da to donosi mnogo više benifita društvu, turizmu, kulturi. Kada je u pitanju turizam, osamdesetih "Jatom" iz Amerike vozili smo čitave kolonije kockara iz SAD koji su saznali za mogućnost da upražnjavaju svoj porok i zadovoljstvo u kockarnicama koje su tada u Istri nicale kao pečurke. Smešno je, ali je istina da smo u Americi punili avione gejevima koji su preko svojih turističkih agencija otkrivali lepote Jadrana. Iz Makedonije, tih godina prevozili smo čitave "desetke" sa nekvalifikovanom radnom snagom koja su prethodno regrutovali službenici australijske ambasade u Beogradu kao radnike za poslove u ovoj zemlji. Sećam se aviona krcatog mladama u venčanicama i sa bidermajerima koje smo prevozili iz Beograda u Australiju kad je neko vreme radila "bračna berza" na ovom kontinentu.

VELIBOR Vukašinović navodi i druge primere. Kaže da su uspostavom prekookeanske linije sa SAD ka Jugoslaviji krenuli i prvi povraci naših emigranata iz ove zemlje. Mnogobrojni profesori univerziteta, naučnici, poslovni ljudi našeg porekla listom su birali "Jatove" linije. On se seća oduševljenja Dejvida Vujića, jednog od najvećih američkih avio-konstruktora (radio na projektu "apolo" i napravio B-1 američki strateški bombarder) kada bi ulazio u naš avion. Ovaj čovek je, kaže Vukašinović, bio ubeđen da mi u našem avionu služimo neku posebnu domaću hranu jer je, kako je tvrdio, "osećao miris domaće šerpe" čim bi kročio u "Jat". Džabe su mu govorili da se ketering sprema u Americi.

Bivši direktor "Jata" dalje navodi kako Aerodrom "Nikola Tesla" ima sve uslove da postane dom prekookeanske flote "Etihad" za ovaj region. U Surčinu postoji hangar u koji mogu da stanu dva aviona "boing 747" i recimo tri ogromna DC 10. Ima mehaničara kojima nije potrebna velika dodatna obuka, tako da već od 2016. postoje uslovi da se Beograd vrati na najznačajnije vazduhoplovne atlase sveta.

Ilija Todorić na kraju otkriva tajnu da u kancelariji direktora aerodroma u Abu Dabiju, koji je možda najlepša vazdušna luka na planeti, stoji velika slika njihove piste na kojoj su 1978. samo četiri aviona DC-10 sa oznakama JAT. To je bio njihov početak.

- Bila je 1978. kada sam dobio nalog iz Beograda da iz Kuvajta odem u Abu Dabi i vidim potencijale upravo napravljene vazdušne luke - seća se Todorić. - Neočekivano, na prelepom ali praznom aerodromu sačekao me je njihov princ sa velikim poštovanjem. Lako smo se dogovorili. "Jat" je bio prva velika kompanija koja je krenula da koristi ovu destinaciju za letove preko Bliskog istoka.

PREGOVORI IZ GLUVE SOBE

Ilija Todorić seća se kada je 1970, sa tadašnjim ambasadorom SFRJ u Vašingtonu Dimčetom Belovskim, ugovarao u Stejt departmentu prve letove za ovu zemlju.

- Sa američke strane glavni pregovarač je bio Lorens Iglberger - priča Todorić. -

Pregovori su trajali godinama jer smo se borili za svaki "slot". Koliko je to ozbiljno bilo, govori podatak da smo posle svakog razgovora sa Amerikancima izveštaje u Beograd slali kriptovano iz "gluve sobe" u ambasadi.


ROĐENjE JATKA IZNAD OKEANA

Svetsku slavu "Jat" je zaradio februara 1978. kada se iznad okeana u "Jatovom" avionu "boing 707" porodila Marija Todev, tada osamnaestogodišnjakinja. Ona je na svet donela muško dete - Jatka.

Svi svetski mediji tad su pisali o ovom događaju a Radoje Rakočević, tada perser u avionu a danas pilot, postao je medijska zvezda. Zahvaljujući njegovoj snalažljivosti Jatko danas živi i radi u Melburnu i ponosan je na svoje ime.