I HRISTIFOR, sin vojvode Milana i Stoje Obrenović, rođen na samom kraju 18. stoleća, spada u plejadu tragičnih ličnosti te vladarske porodice. Mada nije umro od tuđe ruke, nego od "galopirajuće" teške tuberkuloze, u Sankt Peterburgu, posle školovanja u Kadetskom korpusu, daleko od rodne grude i zasluženog, za njega (pred)viđenog srpskog trona. Odnos knjaza Miloša prema sinovcu Hristiforu, sinu svog polubrata po majci Višnji, bio je klasični ostrakizam - sračunato držanje što duže i dalje od Srbije, da bi sprečio njegovo ustoličenje, tronizaciju!

Hristiforov otac, vojvoda Milan, tada je već bio mrtav. Umro je 1810. u Bukureštu kao deputat buntovne Srbije - po nekim izvorima i on od tuberkuloze, po drugim - kontroverznom smrću?! U nedalekom Hereštiju imao je velike posede, koje zatim prisvaja polubrat Miloš, kasniji knjaz. I Herešti je Milošu bio utočište tokom izgnanstva iz Srbije. Miloš je svoje izvorno prezime Teodorović promenio u Obrenović još 1808, što svedoče sačuvane tapije u posedu autora ovog teksta, a ne tek posle Milanove smrti, kako glasi zvanična verzija! I, ne "iz pijeteta prema umrlom Milanu", nego zato što Obrenovići potiču od vlastelinskog roda Martinović-Orlović.

O tom periodu Hristiforovog života ima dosta sačuvanih a retko obrađivanih dokumenata u Arhivu Srbije, tačnije fondu Zbirka Mite Petrovića (ZMP), zatim Moskovskom i (upućenijima ovo nimalo nije čudno!) Arhivu Hrvatske u Zagrebu. Trajala je intenzivna, sačuvana prepiska knjaza i ovog sinovca. U većini pisama, knjaz insistira da Hristofor ne napušta Rusiju, da ne dolazi u Srbiju. Sve do juna 1825. kada u Srbiju iz Rusije stiže izveštaj o Hristiforovoj smrti.

Knjaz Miloš je takvim svojim nepravednim postupcima prema Hristiforu učinio istorijsku grešku i nepravdu, nadasve prema porodici Obrenović, čije je prezime, imanja i blagorodstvo (pre)uzeo, najposle i prema Srbiji. Umesto da ga je odgojio kao svog naslednika na knjaževskom tronu ili bar najbližeg saradnika, jer je sinovac za oboje imao učenost, sposobnost i predanost, knjaz ga je od tih zasluga i svoje milosti udaljio. Zato što mu se bio rodio sin knez Milan, koji je kasnije formalno vladao Srbijom, ali samo 26 dana, pa umro. Vladarska i životna sudbina drugog Miloševog sina, kneza Mihaila, završila se atentatom 1868. Ispostavilo se da su oba Miloševa sina naslednika na kneževskom tronu bili nespremni da preuzmu državničke obaveze.

ORDONANS RUSKOG CARA ZA života, Hristifor ukazom ruskog cara Aleksandra Pavloviča Romanova postaje jedan od njegovih ordonansa, jer je car odlično znao čiji sin je taj vojni pitomac. Carevim ukazom je nakon školovanja dobio čin konjičko-artiljerijskog potporučnika. Ruske vlasti su imale carevo strogo naređenje da Hristifora "bez zadržavanja svugde puštaju, svaku pomoć i milost mu čine".

Prepiska sa Miloševe strane često je emotivno zahladnela i postajala sve ređa, što dokazuje i jedno Hristiforovo protestno pismo stricu iz jula 1819. Tako ga Miloš nije obavestio ni o smrti strica Jakova, rođenog brata vojvode Milana, umrlog 1817. (ZMP-869 i 1004). Hristo, ili Risto, kako su ga od milošte zvali, molio je Miloša da ga vrati u Srbiju, što je ovaj iz rečenih razloga odlagao, odbijao. "Svoju krv i svoj život daću za svoju Otadžbinu!" - bio je moto mnogih Hristiforovih pisama stricu Milošu iz Sankt Peterburga, ali uzaludan. Konačno, Miloš mu pismom od 13. septembra 1824. (ZMP-1630) ruši sve nade u željeni, očekivani povratak u Srbiju, da joj kao već odškolovani oficir služi!

- Na veliko čuđenje moje video sam pritom da želite da napustite službu i da dođete u zagrljaj Otadžbine naše. Ljubazni sinovče! Ja sam mogu izmeriti silnu želju Vašu za Otadžbinom i rođacima Vašim, no ja znam i dužnosti one, koje ste Vi Otadžbini našoj dužni i mislim da je sada za Vas najbolje vreme i način napojiti se onim naukama i finoćom s kojim biste mogli dužnostima Vašim na pravi način Otadžbini Vašoj poslužiti. U sagledavanju pak dolaska Vašeg ovamo, za ovo vreme sadašnje niti napuštanjem službe, niti pak viđenja radi, biti ne može - doslovno mu odgovara Miloš u tom najvažnijem odbijajućem pismu.

U takvim, sa Miloševe strane hladnim porodičnim odnosima, devet meseci kasnije iz Rusije u Srbiju stiže izveštaj o smrti Hristifora, a nedugo za njim i njegova čitulja...

ŠPIJUNIRAO STRICU KARAĐORĐA

MLADI Hristifor knjaza Miloša pismima detaljno izveštava o Karađorđevom delovanju u Rusiji i njegovom statusu kod ruskih državnika. Juna 1816. piše mu doslovno ovako.

- Ljubazni striče, imam Vam opisati nekoliko tačaka ovde, došao je Karađorđe, Mladen, Pljaka, Čardaklija i Laza koji je bio kod g. Luke pisar. (...) Karađorđe mnogo koješta je lagao za Vas i govorio je kod Vaših ministara da ste Vi bili sluga kod Karađorđa, ali g. Mihail i g. Petar i tu mu nisu dali da laže, dokazali su da niste Vi bili sluga kod njega, nego da je Karađorđe bio sluga kod Glavaša Stanoja. Još Vam striče pišem, da je Karađorđe govorio ako da Bog da ja kad god odem u Srbiju on će me ogledati sa nekima. Još je pitao o komandantu Vujici o kojem ste mislili da će Vam on veran biti ali Vi ste se prevarili. Govorio Vujica u pismu Karađorđu: Staram se i dan i noć ubiti Miloša Obrenovića. Ako ne verujete tome Mihailo će Vam pokazati pismo Vujičino koje je pisao Karađorđu - deo je tog pisma, sačuvanog pod signaturom ZMP-435.