Crni dani Belog dvora

NEKADA mesto za divljenje, Beli dvor na Dedinju, sada je ruina. Krov prokišnjava. Delovi fasade otpadaju. Zidove, ali i vredne umetnine i nameštaj jede vlaga. Dvor već šest godina nema grejanje, isto toliko je bez vode. Zbog nebezbednih instalacija struja je isključena, radi samo nekoliko sijalica. Ukoliko se ništa ne preduzme, ovo zdanje uskoro neće smeti da se koristi.

- Tužan sam dok gledam kako naša kuća propada - poverio nam se prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. - Pitam se koliko će koštati rekonstrukcija dvora, kada sve u njemu propadne!? I da li će uopšte biti moguća!?

Osim nekoliko prostorija u prizemlju, unutrašnjost zgrade je u tako sramnom stanju da nije za prikazivanje. Mnoge prostorije nisu bezbedne za boravak. Šest godina u Belom dvoru niko nije spavao!

- Poslednjih 60 godina gotovo da ništa nije rađeno na zgradi - govori Nikola Stanković iz Kancelarije prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. - Oni, koji bi trebalo da vode računa o ovom spomeniku kulture, kao da su ga zauvek napustili.

Otkako su se Karađorđevići vratili u ovo zdanje, finansiranje njegovog održavanja predmet je mnogih rasprava i političkih igara. Novac se "prelivao" i rasipao u vreme kada su na vlasti bili "monarhisti", a čim su otišli finansiranje gotovo da je prekinuto. Dok su se ranije trošili milioni evra, ove godine iz republičkog budžeta dobiće 34 miliona dinara.

Podstanari Karađorđevići tvrde da je taj novac dovoljan za čišćenje i sitne popravke, a ne za rekonstrukciju koja je hitna i neophodna.

- Budžet je sve manji, a problemi sve veći. Vlaga i memla vidljivo prete umetninama. Zabrinuti smo za opstanak vredne umetničke zbirke - kaže Tatjana Babac iz Kancelarije. - Slike se smeštene u dve prostorije koje se ne greju. Reč je o veoma vrednim delima, od kojih su neka nulte kategorije.

Uz komodu sa knjigama, u biblioteci, izbija vlaga. Na policama su vredna dela od 17. veka, pa do naših dana.

- Vlaga je uništila mnoge knjige - priča Tatjana Babac. Beli dvor je mnogo zapušten. Kroz krov od belog stakla bukvalno lije voda u jedan od salona, koju zaposleni u kišnim danima sve vreme skupljaju. U podrumu je vlaga pojela tavanicu, iz koje vire daske, i zidove, koji se krune. Parni kotao za grejanje je zarđao, a njegove cevi su pred pucanjem. U prizemlju, u Zlatnom salonu, glavni stubovi su popucali. U kraljevskim apartmanima malter sa zidova otpada. Na ulazu su popucali stubovi, deo krova se urušio, jer zgrada tone i krivi se.

- Najveća šteta je neodržavanje - objašnjava Aleksandar Marković, šef obezbeđenja. - Nekada je o dvorskom kompleksu brinulo stotinak ljudi, a sada je ovaj posao pao na nas nekoliko.

Vlaga i trulež su nagrizli prozore i vrata koja vode na terasu. Svetlarnik je siv i prljav od truleži koja je zahvatila zidove i od rđe na krovu.

U poslednjih deset godina za održavanje dvorova iz republičkog budžeta je dato nešto više od 7,7 miliona evra. Taj novac je potrošen na tekuće održavanje, plate zaposlenima, izložbe i književne večeri, ali ne i za rekonstrukciju.

OGROMNO IMANjE

Dvorski kompleks nalazi se na vrhu Dedinja. Okružen je šumom i prostire se na površini oko tri puta većoj od Kalemegdana ili 268 fudbalskih terena. Kada se uđe u kompleks prvo se primeti ogromna šuma, odnosno park.

- U vreme dok je dvorski kompleks koristio Josip Broz Tito ogromno imanje uređivala su 33 baštovana. Isti taj posao sada radi samo njih troje - priča Babac.

DRŽAVA VRATILA DUG

Pre izvesnog vremena procurila je vest da Karađorđevići samo za struju duguju više od šest miliona dinara. Radnici Elektrodistribucije u ovom slučaju nisu postupili kao prema ostalim građanima, kojima zbog mnogo manjih dugovanja svakodnevno seku kablove.

- Problem je rešen - kaže Nikola Stanković. - Ušlo se u reprogram, a i država je u međuvremenu vratila novac Karađorđevićima. Oni su, naime, umesto da plate struju, dali novac za sahranu četvoro Karađorđevića na Oplencu. Država im je tek nedavno taj novac vratila.