Na srpskom nasleđu žele ilirski pečat!

IZOLOVANA regija, južna srpska pokrajina, svojom sudbinom kao da potvrđuje narodnu izreku: Sve mi je ravno do Kosova. Izgovorenu sa sve četiri strane sveta. Srpski spomenici kulture preimenuju se suprotno istorijskoj istini, skrnave i nestaju. Srbi, kojih je sve manje, pogleduju u pravcu u kome su otišli mlađi. To je najčešće centralna Srbija. Napada na srpske svetinje i spomenike sve je više, branilaca sve manje.

Ingerencije Ministarstva kulture da se baština zaštiti ograničene su i sredstvima i mogućnostima. Unesko je nemoćan jer je teritorija Kosova "ničija zemlja" - Albanci je prisvajaju, dok Srbija i Unesko zastupaju istorijsku istinu i pravdu. U Unesku su nam objasnili da ne mogu da reaguju na kosovsko falsifikovanje istorijskih činjenica, jer Kosovo nije član ove organizacije. Kažu da inicijativa mora da krene iz Srbije...

Konačno je pre nedelju dana formirano telo pri Ministarstvu spoljnih poslova - Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom - koja će imati posebnu grupu za nasleđe i kulturnu baštinu na KiM.

- Saradnja naše države sa Uneskom je veoma važna, naročito sada kada prištinska strana aktivno lobira ne bi li postala njen član - kaže, za "Novosti", dr Dušan Jovović, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM zadužen za spomeničko nasleđe.

Međunarodna zajednica je, otkriva naš sagovornik, preko Eparhije raško-prizrenske i Kancelarije za KiM upoznata sa svakim, pa i najmanjim pokušajem ugrožavanja srpskog i hrišćanskog nasleđa u južnoj srpskoj pokrajini.

Srpsko naselje Potkaljaja u Prizrenu

- Moj utisak je da je u prethodnom periodu naše nasleđe vrlo stidljivo prikazivano i nedovoljno energično branjeno u svetu - smatra Jovović. - Uostalom, većina Srba nije ni dolazila na Kosovo i njihovo znanje o istoriji ovog područja vrlo je skromno. Fresko-slikarstvo, nemerljive vrednosti, svedoči kroz postojanje o prisustvu i stvaralaštvu Srba. I to je ono što smeta drugoj strani da zaokruži tzv. nezavisnost. Zato ne čudi njihova aktivnost da preko različitih institucija i nepoštovanjem međunarodnih propisa i zakona falsifikuju istorijske podatke ne bi li izbrisali svaki trag postojanja naše nacije na Kosovu i Metohiji.

Zakon o kulturnom nasleđu kosovskih vlasti definiše arhitektonsko nasleđe kao imovinu države Kosovo, što je neprihvatljivo i suprotno Rezoluciji 1244. To nasleđe je verska, nacionalna i državna imovina Srbije i Srba.

Da bi se sprečilopogrešno tumačenje istorije formiran je tim u saradnji najznačajnijih institucija kulture u zemlji: Istorijskog instituta SANU, Narodnog muzeja, Galerije fresaka, Vizantološkog instituta, katedri za istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Instituta za savremenu istoriju i Instituta za srpsku kulturu iz Prištine sa privremenim sedištem u Leposaviću. Zadatak je da se pripreme materijali za razgovore na međunarodnom nivou.

Posetioci verskih objekata na Kosovu i Metohiji budu iznenađeni potpunom nezaštićenošću i nepoštovanjem srpskih svetinja. U neposrednoj blizini prizrenskih crkava "punim plućima žive" objekti kojima tu nije mesto - diskoteke, kafići, prodavnice suvenira kojima dominira "sve što ste ikada želeli da znate o velikoj Albaniji".

Albanci se ponašaju kao da Srba u Prizrenu nikad nije bilo

- Aneks 5 Ahtisarijevog plana treba da predstavlja crvenu liniju ispod koje se ne sme ići - naglašava Jovović. - Problem je što Ahtisarijev plan više ne postoji i što je Aneks 5 samo delimično unet u kosovski ustav i zakon. On definiše mere zaštite naše baštine na KiM. Dva pitanja iz Aneksa 5 su potpuno izostavljena u postojećim kosovskim zakonima, a to su: da SPC ima puno pravo da odlučuje o svojoj imovini, pristupu imovini i njenoj promociji; da će privremene institucije na Kosovu konsultovati SPC po pitanju promocije pravoslavnog srpskog nasleđa za turističke, obrazovne, naučne i druge javne svrhe. Trudićemo se da se navedene stavke ozakone i sprovode.

Najrečitiji primer nepoštovanja srpske istorije je slučaj Bogorodice Ljeviške, kojoj je u katalozima promenjen naziv u Sveti Petak. Tamo je navedeno da je zidana na temeljima ilirskog hrama, a da su je gradili srpski uzurpatori, što je drugačije od istorijskih činjenica. Sličnih primera ima mnogo, a kako će naša država reagovati, objašnjava Jovović:

- Slučaj Bogorodice Ljeviške nije usamljen primer pokušaja podmetanja i menjanja istorijskih činjenica. Među njima je i pokušaj uklanjanja i pretvaranja nezavršenog Hrama Hrista Spasa u Prištini u Memorijalni muzej kosovskih Albanaca, stalno skrnavljenje grobova kosovskih Srba, štampanja različitih propagandnih materijala sa nerealnim tumačenjima srpske arhitekture... Albanska strana je i autor različitih projekata - njihovi turistički vodiči bi, tako, trebalo da vode strane turiste u posete našim manastirima i pričaju im svoju verziju istorije tih svetinja. Postoji jednostavan način rešenja ovog problema: turisti bi dobijali slušalice uz pomoć kojih bi preslušavali sadržaje na svom jeziku, ali čiji bi autori bili srpski, a ne albanski stručnjaci. Na taj način strani turisti bi saznali pravu istoriju tih spomenika, a ne albansku propagandu.

Dušan Jovović

PO podacima Kancelarije za KiM, na Kosovu postoji 14 manastira i 57 parohija, 1.100 crkava i ostataka crkava. Najlošija je situacija u Metohiji, posebno u Đakovici i Peći.

- Kao primer bih izdvojio Manastir Svete Trojice kod Suve Reke (Mušutište) i Manastir Svetog Marka Koriškog kod Prizrena. Uništeni su 1999, kao i mnogo drugih spomenika kulture koji su tada oštećeni ili potpuno uništeni, a bili su svedoci našeg postojanja. Činjenica da manastir Dečani iz 14. veka, koji je pod zaštitom Uneska, kao spomenik od svetskog značaja, danas čuvaju dve strane vojske govori o situaciji u kojoj se nalazi srpska kulturna baština - zaključuje Jovović. n

AMANET PREDAKA

Srpski crkveni spomenici su tapija koju su nam ostavili u amanet na čuvanje naši preci - kaže Dušan Jovović. - I kad međunarodna zajednica bude doživljavala ne samo Gračanicu, Pećku patrijaršiju, Dečane i Bogorodicu Ljevišku kao kulturnu baštinu od svetskog značaja, već i ostala kulturna dobra na KiM, neće više biti falsifikovanja, prisvajanja i preimenovanja srpskog kulturnog nasleđa.

Crkva Sveti Nikola

GRADE SE KONACI

- Nebrojeni projekti su pokazatelj da je moguće raditi na očuvanju kulturne baštine na KiM, ali je, pre svega, neophodno napraviti nacionalnu strategiju za to - ističe Jovović. - Naša kancelarija je finansirala obnovu konaka Manastira Svetog Arhanđela Gavrila u Dragancu, izgradnju parohijskog doma pri Hramu Uspenja Presvete Bogorodice u selu Bostane kod Novog Brda, rekonstrukciju parohijskog doma u Kosovskoj Mitrovici, manastirskog konaka u Banjskoj i izgradnju Crkve Sveti Nikola u Manastiru Sveti Arhanđeli kod Prizrena...