SENKA istorije i njene ironije nadvila se nad saznanje šire javnosti o istorijskim ulogama mitropolita Melentija Pavlovića, i nad njegovu neizmernu zaslugu za Srbiju, pretvorenu iz turske zaostale provincije u modernu, slobodnu evropsku državu. Osim činjenice da je Pavlović 1815. u Takovu, tada u rangu arhimandrita, blagosiljao Drugi srpski ustanak i Miloša Obrenovića za vođu, pričestio ustaničku vojsku, bunt opravdao pred Bogom i narodom, malo se poznaje i vrednuje njegov vasceli doprinos Srbiji. Ukratko: bio je sveštenik, učesnik u ustaničkim bitkama kao hrabri ratnik, vitez, a uporedo s tim i kasnije veliki dušebrižnik srpskog prosvetiteljstva.

Pavlović je rođen 1776. u Vrbavi, kod današnjeg Gornjeg Milanovca, koji tada nije postojao, jer je osnovan 1853. Rečnikom svog vremena "knjigu je izučio" u obližnjem manastiru Vraćevšnica, čiji kasnije postaje iguman. To svetilište bilo je ključni centar tajnih političkih dogovaranja, kao sledbenik srpskog duhovnog viteštva iz prethodnih vekova. Osnovao ga je čelnik Radič Postupović nakon Kosovskog boja. Ovih dana, u jubilarnoj dvestotoj godini od ustanka, objavljena je vredna monografija "Obrenovići, detinjstvo i obrazovanje". Autor dr Nedeljko D. Trnavac, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, rodom iz ovog kraja, obrađuje dosad neistraživano odrastanje, obrazovanje članova ove dinastije, s njom rodbinski i sudbinski povezanih porodica Vukomanović i Lunjevica. Deo je posvećen i Melentiju Pavloviću.

- Dosta je putovao po Srbiji, neposredno pomagao knezu Milošu u državnim poslovima. Njegova je bila ideja da se u Kragujevcu osnuje "škola pravoslavija". Bio je prvi predsednik Konzistorija, prvog duhovnog suda u Srbiji, sa kolubarskim knezom Rakom Tešićem. Uloga Pavlovića bila je veoma važna kada je knez Miloš odlučio da se reši fanariota na arhijerejskim prestolima po Srbiji. Knez ga šalje u Carigrad sa Nikiforom Maksimovićem kod patrijarha, koji ga na predlog kneza rukopoloži za episkopa, proizvede za beogradskog arhiepiskopa i mitropolita. Tako je Melentije Pavlović postao prvi Srbin mitropolit u Beogradu, posle mnogih Grka. Već je 1833. izradio prvi crkveni ustav za Beogradsku mitropoliju. Sakupljao je stare srbulje i druge rukopise srpske, da ih štampa - objašnjava dr Trnavac.

Za nacionalnu istoriju pedagogije, Pavlović je značajan i zato što je, na predlog kneza, vršio i poslove popečitelja prosveštenija (ministra prosvete) koji su bili spojeni s verskim resorom, zajedno sa Rakom Tešićem 1823.

- "Ova dva lica, veli knez, dužna su saglasno u svemu što se prosveštenija, sveštenstva i naroda kasalo bude starati se i svako sredstvo izmišljavati kojim bi skorije k poželjeno namjereniju". Osnovao je školu kod manastira Vraćevšnica (kao redovnu "građansku"), jednu od značajnijih van Beograda u to vreme. Angažovao se da se nabavi državna štamparija. Brat je od strica Tome Vučića Perišića - ističe dr Trnavac.

Posle Pavlovićeve smrti 1833. spomenik mu podiže knez Miloš "za znak iskrenog s njim druželjubija i večnog vospominanija". Njegove posmrtne ostatke u Vraćevšnicu je prenela kneginja Ljubica "na kolima koja su vozila četiri belca".

NIJE BIO MASON

SUPROTNO navodima nekih publicista, mitropolit Pavlović nije bio pripadnik bratstva slobodnih zidara, masona, za razliku od mnogih ustaničkih prvaka: prote Mateje Nenadovića, Petra Ička, Janka Katića... Po tim netačnim tvrdnjama "bio je član lože Ali Koč", prve u Beogradu. Bila je to mešovita srpsko-turska loža, čiji veliki majstor Mustafa-paša, zvan Srpska majka, gine od dahija. Sa ustanicima masonima su sarađivali "braća" knez Adam Čartoriski, poljski ministar inostranih dela, grčki vođa otpora Turcima Konstantin Ipsilanti, tajno društvo Heterija...

Prof. dr Nedeljko D. Trnavac

ČELNIK POSTUPOVIĆ

KTITOR manastira Vraćevšnica, čelnik Radič Postupović, Melentiju Pavloviću je, verovatno, bio uzor u političkoj veštini i viteštvu. Na vrhuncu moći, u rangu prvog velikaša posle kralja (koga Srbija tad nije više imala) bio je 1435. kada na ugovoru o miru između Mletaka i despota Đurđa Brankovića stoji i njegov potpis "Radith Celnik comite palatino". Hrisovulje i povelje, koje je dobio od vladara Srbije despota Stefana Lazarevića i Đurđa, prenosi u manastir Kostamonitu na Svetoj Gori, gde se zamonašio. Dotad, pomagao je pri obnovi svetogorskih manastira, poklanjao im starostavne knjige u srebrnom okovu...

JUNAK MENTO KALUĐERE

- MADA duhovno lice, Melentije Pavlović je proslavljen kao narodni junak, zvan Mento Kaluđere. Istakao se viteški u boju na Ljubiću i Paležu. U pesmi "Ustanak kneza Miloša na Turke (Boj na Čačku)" postoji stih: "...tu pogibe odža Skopljanine, pogubi ga Mento Kaluđere od bijele Vraćevšnice crkve, sa putalja otsječe mu glavu". Gerasim Georgijević u knjizi "Znameniti događaji novie srbske istorije" o boju na Čačku piše: "Kad je Miloš krajinu počeo i svu brigu na sebe uzeo, Melentije svud je s njime bio, zato ga je Miloš vozljubio... Melentije napred potrčao, da bi vojsci hrabrost pokazao... Melentije tu je ranjen bio, al` zamlogo nije bolovao". I na spomeniku u Takovu, arhimandrit Pavlović, uz knjaza Miloša, u jednoj ruci drži krst, a u drugoj ustaničku sablju. Narodni guslari su u svoj "epski katalog narodnih prvaka" uneli još kaluđere sa ovog prostora Hadži Đeru i Hadži Ruvima, a tu je i prota Mateja Nenadović. Oni su duhovne vođe naroda, a neposredno učestvuju u ustaničkim vojnim operacijama - nastavlja prof. dr Trnavac.