VEĆ drugi Vaskrs, Oliver Ivanović čami u kosovskom zatvoru. Razdvojen od supruge, dece, prijatelja, posla, politike, sporta. Razdvojen od života.

Krivicu Olivera Ivanovića još niko ne zna. Optužen, bez dokaza, za ratne zločine, samo čeka okončanje grotesknog sudskog procesa i presudu kojom će da se potvrdi istina. Da je nevin.

U domu Ivanovića, ovih prazničnih dana, sve je spremno za Vaskrs. Skoro sve. Ni ove godine, otac Oliver neće za trpezom kucati jaja sa članovima porodice.

Dečak Bogdan (4), najmlađi od četvorice Oliverovih sinova, farba jaje koje će u ponedeljak odneti tati u zatvorsku ćeliju:

- Bože, pomozi da mi se tata što pre vrati. To ću reći i kad svane Vaskrs - priča, kao za sebe, dok četkicom po ljusci crta srce i piše brojeve koje ga je otac naučio.

Supruga Milena priča da im je teško svakog dana, ali da je najteže kada su praznici.

- Iako smo okruženi porodicom, prijateljima, komšijama, osećamo se kao da smo sami na svetu, jer nije sa nama domaćin, oslonac, stub oko kojeg treba da se okupimo. Teško je nama, ali još je teže njemu. Zato se trudimo da mu dane koje provodi tamo bar malo olakšamo. I ove godine, kao i prošle, napisaćemo mu poruke da ga volimo, da smo uz njega, da se bori i izdrži do kraja.

Posle posete porodičnom domu, "Novosti" su razgovarale i sa Ivanovićem koji je u pritvorskoj jedinici u Kosovskoj Mitrovici.

150 PISAMA NEDAVNO je Ivanović i svoj 62. rođendan proslavio u pritvoru. Nesvakidašnji poklon doneli su mu supruga i sin Bogdan. Milena je pozvala Oliverove prijatelje iz svih krajeva sveta, da mu napišu čestitku. Tako je na kućnu adresu Ivanovića stiglo više od 150 pisama koje su mu preneli u ćeliju.

Najviše mu nedostaju deca i supruga.

- Nikola ima 32 godine, Žarko 31 i Janko 21 godinu i još im treba moja podrška, savet ili grdnja kad nešto urade pogrešno. Najmlađi Bogdan ima poseban status, jer shvata da se nešto čudno događa i stalno pita kada ću doći kući.

Porodica može da ga posećuje u pritvoru samo jedan sat nedeljno.

- To mi mnogo znači, ali je apsolutno nedovoljno. Povremeno telefoniranje samo ublažava duboko nezadovoljstvo. Mnoge poslove su preuzeli kolege i prijatelji, porodica, ali su svi ipak fokusirani na pomoć oko pripreme odbrane, pa mi se čini kao da ćemo morati sve iz početka kad ovo mučenje jednom bude prošlost - planira već Ivanović.

U ovim danima praštanja, priznaje da ipak ne može da oprosti baš svima:

- Ne mogu oprostiti zlu nameru politikantstva misiji koja je trebalo da nas sve nauči vladavini prava po meri Evrope. Ne mogu oprostiti što su me zaustavili u pravljenju i realizaciji planova za uređenje Severne Mitrovice i čitavog Severa i ostalih srpskih sredina. Ne mogu oprostiti što su ubili i ono malo poverenja u dobronamernost čitave međunarodne zajednice.

Možda bih ja oprostio, ali nemam na to prava zbog porodice, prijatelja, saradnika, svih onih ljudi koje znam ili ne znam lično, ali koji su mi verovali, da sa međunarodnim misijama moramo sarađivati. Na taj oprost ne mogu računati.


Ivanović tvrdi da ne bi napustio politiku čak i ako bi to bio uslov za slobodu:

- Oni koji me poznaju, znaju da to ne dolazi u obzir. Nikada nisam prihvatao takve dogovore, pa sam zbog toga u zatvoru. Biću oštar kritičar svega što smatram neispravnim i neopravdanim, a sad imam i motiv više.

Oliver nije ni tražio dozvolu da ovaj praznik provede u krugu svoje porodice, jer po rečima njegove supruge Milene, veruje da mu to ne bi bilo dozvoljeno. Čekaće ponedeljak, da dobije svoje vaskršnje jaje.



DOKAZAĆU BESMISLENOST POSTUPKA

TEŠKO mi je objasniti insistiranje Tužilaštva na razvlačenju postupka, iako je sada već svima jasno da je ovo potpuno besmislen, neosnovan i jako štetan politički motivisan proces - kaže nam Ivanović o samom suđenju.

- Verujem da je i Tužilaštvo svesno da su pogrešili u odabiru ličnosti na kojoj će primeniti recept stvaranja političkog balansa, ali im je sada teško da se iz svega izvuku bez dodatne štete po ionako značajno urušen kredibilitet. Zato primenjuju taktiku razvlačenja, iscrpljujući sve u postupku, pa čak i te svoje svedoke, od kojih većina ništa ne zna i ne potvrđuje nijednu tačku optužnice, ili čak potvrđuju ono što i ja govorim od samog početka.

Kad na red dođu svedoci odbrane, ljudi koji će apsolutno potvrditi da nisam bio, niti sam mogao biti na mestima gde su se sukobi događali, time će se ovaj besmisleni postupak i okončati.

Oliver veruje da će se sve završiti u drugoj polovini godine, ali da će pre toga dobiti pravo da se brani sa slobode.