NI na zemlji, ni u vodi, na ostrvcetu na početku Obedske bare još uvek stoje ostaci Kupinika, tvrđave i prestonice poslednjih srpskih despota. Sa obale srednjovekovnog civilnog podgrađa, današnjeg živopisnog sremskog sela Kupinova, kratkom plovidbom čamcem između potopljenog drveća stiže se do zarušenih moćnih kula i zidina koje skriva visoka trska.

Pod nežnom zelenom travom počiva Kupinik koji je u najtežim vremenima, tokom sedamdeset godina posle pada Smedereva, bio stub evropske odbrane od Osmanlija i čuvar srpskog identiteta. Neobjašnjivo je što poslednja srpska srednjovekovna prestonica, iako lako dostupna, u neposrednoj blizini Beograda, nikada nije arheološki istraživana. Klimatske prilike i bujanje rastinja koje ubrzano razaraju ostatke grada prete da uskoro neće ni imati šta da se istražuje, iako je reč o gradu koji čuva jednu od najvećih tajni srpske istorije.

- Kupinik je karika koja nedostaje u istoriji očuvanja srpskog identiteta - pričao nam je arheolog Petar Odobašić iz Turističkog info-centra Kupinovo, dok je vešto veslao između tamnih stabala potopljene šume. - Kad je Srbija 1459. posle pada Smedereva nestala kao država, ovaj grad je postao ne samo rezidencija srpskih despota već i prestonica nacije. U gradu na prvoj liniji odbrane Ugarske i Evrope od osmanlija niko nije ni hteo ni smeo da živi osim Srba. Kupinik u sledećih sedam decenija bio centar oko koga su se okupljali plemstvo, sveštenstvo i narod čuvajući identitet i tradiciju.

Bez grada skrivenog u sremskoj močvari Srbi bi verovatno nestali kao nacija, pretapajući se u narode Osmanskog cartva i Kraljevstva Ugarske. Dvorska crkva Svetog Luke u Kupinovu pružala je naročitu i nadu i veru srpskom narodu koji je stizao u zbegovima preko Save.

- Hram je dobio ime po svetom apostolu i evanđelisti Luki čije su mošti ovde čuvane - kaže Odabašić. - Njih je od turskog vladara Epira otkupio despot Đurađ Branković 1453. i preneo u Smederevo, a već dve godine kasnije preneo ih je u novi hram koji je podigao u Kupiniku. Mošti su tu čuvane izvesno vreme, a onda su odnesene dalje, zbog opasnosti od ratnih razaranja.

Crkva Svetog Luke na obali Obedske bare i danas izgleda isto kao i u srednjem veku kad je od tvrđave do nje vodila drvena staza-mostića podignuta na visokim stubovima. Naime, do prvog zemljanog bedema grada, koji nije nestao ni pola milenijuma posle njegovog razaranja, u najvećem delu godine može se stići samo čamcem ploveći preko niske vode.

BEOGRADSKI ZIDOVI S KUPINIKA SRPSKA tvrđava Kupinik pala je 1521. u velikom pohodu osmanlija ne Beograd. Poučeni ranijim iskustvima kad su im srpski šajkaši presecali linije snabdevanja na Savi, a posada Kupinika sprečavala prelaz u Srem, Turci su ovog puta prešli Savu kod Šapca. - Beograd se našao u potpunom okruženju sa kopna i vode - kaže Odabašić. - Kupinik je takođe opsednut, ali ga je Sulejman srušio tek posle zauzimanja Beograda, u povratku s pohoda. Od tada poslednja srpska srednjovekovna prestonica leži u ruševinama, a zanimljivo je da je njena opeka korišćena kasnije pri obnovi Beogradske tvrđave.

- Kupinik, okružen šumom i močvarom bio je nedostupan i turskoj floti i pešadiji koja bi pokušala da ga drži u opsadi - pričao nam je Odobašić vodeći nas kroz nekadašnji vodeni kanal između zemljanih bedama i zidina grada. - Grad ima kvadratnu osnovu sa stranicama od 50 metara s veoma jakim kulama na uglovima. Podignut je na temelju starije tvrđave, najverovatnije rimske kasnoantičke, ali ni to nije najstariji sloj. Pronašli smo i tragove Kelta, ali i kamene alate koji svedoče da je Kupinovo bilo naseljeno još od neolita.

Kupinik postaje srpski u vreme despota Stefana Lazarevića koji ga ojačava, a utvrđivanje nastavlja despot Đurađ Branković. Tvrđava je izuzetno kvalitetno građena od tvrdih opeka između kojih je bila popuna od kamena i lomljene cigle, što im je davalo sposobnost da apsorbuju đulad u slučaju artiljerijskog napada. S njenih visokih kula pucao je pogled preko šuma i močvare prema Srbiji i Sremu.

- Zato je ovo bio glavni grad srpskih despota koji su sa vojskom i flotom šajkaša preuzeli odbranu juga Ugarske od Turaka - kaže Odobašić. - Kupinik je kontrolisao najvažniji prelaz preko Save, veliki meandar u kome reka pravi usku i dugu okuku.

Srpska vojska iz Kupinika je za kratko vreme kopnom i čamcima prelazila s kraja na kraj te "potkovice" rečnog toka od 25 kilometara i napadala Turke koji su proširili legendu o sukobu s natprirodnim silama.

- Zbog tih munjevitih prepada i pojavljivanja niotkuda iz šuma i močvara despot Vuk je najverovatnije i dobio nadimak Zmaj Ognjeni - kaže Odobašić. - On je upadao duboko u Srbiju i nanosio poraze Turcima, omogućavajući srpskom narodu da pređe u Kupinik i Srem, u slobodu. U vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka potomci tih ljudi su se vraćali da obnove Srbiju, iz ovih krajeva je dolazila najveća vojna pomoć, ali se vraćala i baština i tradicija čuvana vekovima.

Etno-selo Kupinovo

TAJANSTVENE KULE

NAJBOLjE očuvana osmougaona kula Kupinika danas je visoka oko 8 metra, ali to je tek oko trećine njene prvobitne visine. Zidovi kula su bili deblji od 3,5 metara.

- Do danas je najveća tajna zašto je svaka od kula Kupinika imala drugačiji oblik, iako su podignute u isto vreme, što je jedinstven slučaj - ističe arheolog Petar Odabašić. - Prva kula je bila kružna, druga osmougaona, treća šestougaona i četvrta kvadratna. Jedno objašnjenje glasi da su tako pravljene zbog odbrane od različitih vrsta tadašnjeg naoružanja. Drugo objašnjenje zvuči romantičnije, ali su merenja pokazala da imaju smisla. Pokazalo se da je svaka od kula u Kupiniku bila verna kopija neke kule iz srpskih prestonica Beograda i Smedereva, kao da su srpski despoti želeli da tako sačuvaju baštinu Srbije.

Kraj utvrđenog grada Kupinika se nalazilo civilno naselje, o čemu svedoče slučajni nalazi u dvorištima današnjeg Kupinova.


Crkva Svetog Luke