Ristići kupuju zemlju na Kosovu

NIGDE čovek ne može da se oseća dorbo i sigurno kao u svojoj kući, na svom imanju. Tu gde je rođen, gde pripada.

Tim rečima nam, dok stojimo u dvorištu njegove porodične kuće u Livađu, Saša Ristić (45) objašava zašto ne razmišlja o odlasku sa Kosmeta. U ovom srpskom selu nadomak Gračanice oformio je porodicu što je, kaže, dodatni motiv za ostanak. Tu su mu i roditelji i brat. Obrađuju imanja, uređuju kuće i trude se da život učine što lakšim. Za razliku od onih koji rasprodaju dedovinu i odlaze, Ristići su poznati po tome što su nedavno kupili još imanja.

- Poslednjih godina živimo uglavnom od poljoprivrede - pojašnjava Saša odluku da otkupe još oko dva hektara imanja od komšija.

Dodaje da je bio saglasan sa mlađim bratom Ivanom (35) i ocem Milutinom (70), ali da se tome nisu protivile ni njegova majka Ljubica (65), ni supruga Snežana (35).

- Kao nekadašnji radnik fabrike amortizera u Kosovu Polju primam minimalac kojim bi trebalo da obezbedim uslove za troje dece, Milicu (11), Miloša (14) i Đorđa (16) - priča Saša. - Sa tim sredstvima teško je preživeti, tako da nam je kao jedina mogućnost za život ostala poljoprivreda.

Na njegovu priču se nadovezuje majka Ljubica objašnjavajući da je zemlja u Livađu plodna, a da gaje i stoku, tako da u hrani ne oskudevaju. Kaže da je i ona srećna zbog odluke sinova da ostanu u selu, bez namere da tragaju za srećom u nekim drugim sredinama. Žao joj je što nikako ne uspevaju da završe davno započetu gradnju nove kuće.

- Sa minimalcima koje primaju sinovi i suprugovom penzijom, ne uspevamo da izdvojimo za dalje radove na kući koju smo sagradili pre 1999. godine - govori Ljubica. - Ali daće Bog da i to nekako uredimo i da nam deca žive u malo udobnijim uslovima.

Kućni budžet upotpunjuju prodajom mleka, sira i kajmaka, jer u ekonomiji imaju šest krava. Gaje i sedamdesetak kokošaka i svinje.

- Zato mora mnogo da se radi, a svi ukućani imaju svoj deo zaduženja i obaveza - nastavlja Ljubica. - Meni najviše pomaže unuka Milica, koja je sada u školi. Iako snaha Snežana obavlja sve kućne poslove, priprema hranu za ukućane i brine o deci, i ona često pomogne u poslovima oko stoke.

Saša dodaje da bi im dan bio kratak za sve obaveze, kada ne bi pomagali jedni drugima.

- Želje i volje za radom, srećom, imamo svi. Još samo da završimo i opremimo novosagrađenu kuću - zaključuje Saša.

KRAĐA STOKE

Livađe je udaljeno desetak kilometara od Gračanice, a ima oko 250 srpskih domaćinstava. Za razliku od drugih sredina, meštani se odatle nisu selili i, kako tvrde, ne razmišljaju o odlasku. Uglavnom se bave poljoprivredom. Kažu da ih trenutno niko ne napada, ali i da su prethodnih godina bili na meti kradljivaca stoke. Zbog toga često organizuju dežurstva.