Pomen pre smrti: Dobro došli na naš parastos!

STO sela sto običaja, a kada je o sahranama reč, verovatno ih je još i više. Nema težeg zadatka nego nekom sa strane nabrojati sve načine na koji se prijatelji i rodbina u Srbiji opraštaju od svojih voljenih. Tako se u nekim krajevima obilato jede nad sveže zakopanom rakom, na drugim mestima pokojnik se sahranjuje sa ličnim stvarima, a ima i onih koji lokalnoj televiziji plate za direktan prenos sahrane. U ovoj izuzetno “jakoj konkurenciji”, reklo bi se da je istočna Srbija, ipak, bez premca.

Jer, tradicija vlaškog stanovništva, kojeg u našoj zemlji ima više od 35.000, obiluje živopisnim običajima. Mnogi rituali u Istočnoj Srbiji vezani su za pokojnike, jer se kult mrtvih kod Vlaha vekovima neguje i prenosi sa generacije na generaciju. Jedan od najneobičnijih je organizovanje pomane (daće, pomena, parastosa) za žive pokojnike, koje oni sami sebi, uz rođake i prijatelje, priređuju za života.

U skladu sa verovanjima i običajima predaka, davanje pomane obavio je i bračni par Strailović iz Viteževa kod Žabara, Milanka (60) i Čedomir (83). Oni su na seoskom groblju podigli sebi spomenik i zatim priredili sve parastose koje običaji nalažu: za sedam i 40 dana, pola godine, godinu... Time su supružnici, koji u porodičnoj kući u Viteževu žive sami, oslobodili takvih obaveza svoju ćerku jedinicu Jasminu (38), koja sa porodicom živi u Velikoj Plani.

- Osim ćerke, zeta i unuka, pomanama je prisustvovalo i dvadesetak gostiju, naših najbližih rođaka i prijatelja. Da bismo ih ugostili, ali i da bismo namenili sebi za onaj svet, spremili smo raznovrsno posluženje, od supe, preko rinflajša i sarme, do prasećeg pečenja, torti, kolača i pića. Tako smo uradili za sve pomane koje se daju pokojnicima, da nakon naše smrti ćerka ne bi imala obavezu da sve to priprema. Jedino što tada treba da uradi, jeste da nas sahrani - priča Milanka.

Posluženje na pomanama servirano je na podu dnevne sobe, gde su centralno mesto zauzimale dve kamare, jedna za Milanku, a druga za ¨Čedu.

- Kamara se pravi od babica - okruglih hlebova, koji se slažu jedan na drugi, a povrh njih se poređa hrana - pojašnjava Milanka. - Hranu su u korpama donosili i gosti, kako bi je namenili pokojnicima.

Osim hrane, Milanka i Čedomir kupili su i novi krevet i odeću, koju su namenili sebi, za period posle smrti.

- Kad smo organizovali okupljanje za podizanje spomenika, preko Radio Viteževa naručivali smo pesme i kola koje volimo, pa smo onda pevali i igrali zajedno sa našim gostima - priča Milanka.

Da bi ispoštovali mnogobrojne običaje, potrošili su više od 3.000 evra, jer su ih pomane koštale 2.000, a izrada i postavljanje spomenika još 1.000 evra.