Ruski san kraj Ibra

ISTE smo vere, iste su nam boje na zastavi, kroz vene nam teče ista, slovenska krv... Ni nas Ruse, a ni braću Srbe istorija nije mazila. Mnogo smo propatili, i uvek smo patili zajedno. Zato i jesmo veoma bliski. Pravoslavna smo braća, vekovima nas vezuje snažan slovenski čvor.

Ovako, u samo nekoliko rečenica, gotovo na tečnom srpskom jeziku Aleksej Kudrin (30) iz Sankt Peterburga, emotivno objašnjava zašto je prošle godine odlučio da se sa suprugom Julijom (30) doseli u obližnje selo Progorelicu, nadomak Mataruške Banje. Tipični "baćuška" član je sve brojnije ruske zajednice nastanjene u okolini Kraljeva.

- Ovde smo kupili kuću i planiramo da proširimo porodicu - dodaje Aleksej koga smo zatekli u sređivanju dvorišta pred lepom, jednospratnom kućom, ušuškanom na brdašcetu sa kojeg se, kao na dlanu, vidi Banja, Kraljevo, srednjovekovna Žiča, i cela dolina Ibra.

- U Rusiji imam firmu koja se bavi izradom veb-sajtova i reklama, a preko interneta to mogu da radim i iz Srbije. Ovde nam je mnogo mirnije i bezbednije nego u Sankt Peterburgu. Mesto je idealno za miran, porodični život.

Kao i Aleksej i Julija, tragajući za boljim životom, pa i sebi bliskim ljudima, i u druga sela oko Kraljeva - Konorevo, Bogutovac, Vrdila, Žiču, Oplaniće, Roćeviće, Metikoše, Čukojevac, počev od 2009. godine, doselilo se šezdesetak ruskih porodica, sa oko 200 članova. Svi su uglavnom došli iz ekonomskih razloga.

Aleksej Kudrin

Ovi savremeni ruski migranti, finansijski dobrostojeći za srpske prilike, posredstvom kraljevačkog Društva srpsko-ruskog prijateljstva "Kraljevgrad" kupili su napuštena i zapuštena seoska domaćinstva, pa čak i cela imanja u okolini Kraljeva, s namerom da se skuće, pokrenu sopstveni biznis i o(p)stanu na srpskom tlu. A, koliko su njihove namere zaista ozbiljne, svedoči i primer petočlane porodice Artura Mahcijeva (48) iz Vladikavkaza, koji se u Konarevo, nedaleko od Kraljeva, sa suprugom Anom, kćerkom Aljonom i sinom Arturom, kao i bakom Taisijom doselio 2012. i ubrzo osnovao sopstvenu firmu.

- Zasad, izvozim voće i povrće u Rusiju, što je veoma isplativo zbog povoljnih carinskih propisa između naše dve države. Brzo smo se privikli na ovdašnji život. Komšije su nas lepo prihvatile. Uprkos maloj jezičkoj barijeri, odlično se razumemo jer iskrene slovenske duše imaju mnogo toga zajedničkog - mešajući ruski i srpski jezik priča "baćuška" Artur. - Decu smo upisali u lokalnu osnovnu školu, već imaju mnogo drugara. Život je ovde mnogo jeftiniji i jednostavniji nego u Rusiji. I, što je najvažnije - miran i spokojan.

Njegov sunarodnik i komšija, Ivan Podonjicun (26) iz Jekaterinburga, posle nekoliko meseci provedenih u Nišu, sa svojom "djevuškom" Aljonom doselio se u Progorelicu. O Srbiji, kaže, znaju sve, kao i o tradicionalnom prijateljstvu dva naroda.

Ivan Podonjicun

- Ovde nam se više sviđa nego u Nišu. Mirnije je, pa i bezbednije. Tražili smo kuću van grada sa lepim pogledom i to smo i pronašli u Progorelici - na solidnom srpskom objašnjava Ivan, tehničar informacionih tehnologija, koji u Kraljevu planira da otvori i sopstvenu firmu za takozvani advertajzing.

Posle 15 godina provedenih u Moskvi, četrdesetogodišnji Valerij Pererv, rođen u Ukrajini, odlučio je da sa suprugom, Beloruskinjom, napusti megalopolis i od urbane gradske vreve "pobegne" u pitomu dolinu Ibra.

- U Moskvi sam radio sve i svašta. Najpre sam studirao, potom radio na građevinama, bio sam i potrčko. Kupili smo imanje sa željom da se bavimo poljoprivredom, da živimo od svog rada, da ovde školujemo i vaspitavamo decu - naglašava Valerij. - Ovde smo šest meseci i zasada smo se dobro snašli. Družimo se sa sunarodnicima, ali sve više i sa komšijama Srbima. Zajedno smo navijali za Srbiju na košarkaškom Evropskom prvenstvu, i nedavno za rukometaše Rusije na Svetskom prvenstvu u Kataru.

STIDLjIVE "DJEVUŠKE"

Da li zbog stidljivosti, nepoverenja, ili nekog drugog razloga, Aleksejeva supruga Julija Kudrin nije želela da se fotografiše, Ana Mahcijev nevoljno je pristala tek na nagovor supruga Artura, dok je Ivanova Aljona, prema njegovim rečima, otišla u Kraljevo.

- Ne volim da se slikam - kroz osmeh nam je rekla simpatična Julija, izbegavajući objektiv fotoaparata.

POMOĆ I PODRŠKA

Svoje zemljake koji žive u okolini Kraljeva ovih dana posetila je i Viktorija Vostrecova, konzul ruske ambasade u Srbiji.

- Redovno kontaktiramo sa našim državljanima koji su se nastanili u Kraljevu i okolini. Ukoliko imaju neki problem pokušavamo da ga zajednički rešimo, a u svemu tome imamo veliku pomoć i podršku našeg prijatelja Pavla Todorovića, predsednika Društva srpsko-ruskog prijateljstva "Kraljevgrad" - rekla je Vostrecova.