Radom “čiste” krv

NEKOLIKO vozila u redu ispred perionice u beogradskom naselju Resnik. Vozači strpljivo čekaju. Kažu, godinama isključivo tu peru svoje automobile, jer ih radnici svojski izglancaju. Na spratu iznad perionice, prodavnica polovnog nameštaja. Kupci neprekidno ulaze, merkaju fotelje, regale, stolove, komode... Raspituju se za cene, dok im prodavac Miloš Pantelić (40) strpljivo odgovara.

Na prvi pogled, uobičajene radnje i radnici. Ali nisu. Jer, poslovi za ovde zaposlene deo su terapije. Svaki radnik u perionici i prodavnici nameštaja ima tešku životnu priču i prošlost ispunjenu borbom protiv narkomanije, alkoholizma, ludopatije - zavisnosti od igara na sreću...

- Članovi smo Humanitarne organizacije "Reto - ima nade" - objašnjavaju Arsen Borojević (44) i Dragan Radosavljević (41). - Osim što peremo automobile i prodajemo stari nameštaj koji nam doniraju građani, imamo i prodavnicu polovne garderobe, šlep-službu, radimo selidbe, utovare i istovare, čistimo podrume i skladišta, odvozimo šut. Sve to je deo programa lečenja za nas od kojih su i najbliži digli ruke.

Tako je, saznajemo, bilo i sa Arsenom, Milošem i Draganom. A sada su, već više od deceniju, sva trojica "čisti". Dobrovoljnim dolaskom u "Reto centar" izvukli su se iz užasa heroina, kokaina, alkohola... A kada su sve prevazišli, odlučili su da ostanu u centru da bi pomogli onima koji dolaze.

Arsen Borojević

- Posle 12 godina drogiranja, pred mojim slučajem čak je i medicina "kapitulirala", jer sam dve godine bio u programu dugotrajnog metadonskog održavanja - otkriva Miloš. - To je poslednja faza medicinskog lečenja i znači da sam kao višegodišnji "uživalac" heroina jednom sedmično u bolnici primao metadon da bih koliko-toliko bio pri sebi. A onda sam, srećom, dobrovoljno došao u "Reto centar". Prvih desetak dana, u trenucima najvećih zavisničkih kriza, mogao sam da izađem i potražim heroin. Ali, nisam! Sve zahvaljujući svetlim primerima koji su danonoćno bili tu ispred mene i pomagali mi. Znao sam da su i oni prošli sve što i ja. Sada su bili "očišćeni", jaki, sposobni da porocima kažu - ne! Bili su mi opipljiv dokaz da ima nade.

Miloš Pantelić

Kada su najteži trenuci prošli, priseća se, počeo je pomalo da radi kućne poslove. Potom one teže u bašti, na mini-farmi... Sve pod budnim okom volontera. Kao što i on sada "prati" novopristigle. A poslednji je došao pre tri dana.

- U Beogradu postojimo od 2003. godine, a pre četiri godine Centar je otvoren i u Nišu. U glavnom gradu nas je trenutno 130, a u Nišu 15. Boravak i lečenje su potpuno besplatni, jer radom sve "otplatimo" - priča Dragan.

Prvih nekoliko godina rada u našoj zemlji, kako saznajemo, Centru je bilo vrlo teško. Nisu skrivali ko su, pa su ljudi od njih zazirali. Sumnjičavost okoline, međutim, s vremenom je prerasla u poverenje.

- Danas nas kao dobar centar za odvikavanje, i roditeljima i zavisnicima, preporučuju centri za socijalni rad, policija i lekari. Zovu nas i u škole na tribine o prevenciji narkomanije i alkoholizma - zadovoljno tvrde naši sagovornici.

Dragan Radosavljević

Pojašnjavaju da sve što rade pokriva njihove tekuće troškove, kao i da im mnogo pomažu pojedinci i preduzeća. Novac, tvrde, ne uzimaju nego građevinski materijal, hranu, sredstva za higijenu...

Kada imaju malo više slobodnog vremena, a to je bar dva-tri puta godišnje, odu do rodnih gradova. Arsen u Split, Dragan u Svilajnac, Miloš u Valjevo. Tamo ih raširenih ruku, sa osmehom, čekaju oni koji su do pre desetak godina strepeli nad sudbinom i tragedijom svoje dece.

BEZ OGRANIČENjA

BORAVAK u "Reto centru" nije ograničen, jer prostora ima dovoljno. Imamo tri kuće, po jednu za muškarce i žene i jednu za bračne parove i njihovu decu. Svi koji od nas zatraže pomoć i ostanu na rehabilitaciji, treba samo da se pridržavaju internih pravila, jer svako odstupanje ugrožava naš opstanak. Oni koji su godinama u Centru rade kao volonteri, a često nam se pridružuju i deca naših bivših članova. Njihova dobrovoljna, povremena pomoć nam je vetar u leđa, jer su ta deca najbolji svedoci naše uspešne misije, nasuprot onim malobrojnima članovima koji se, nažalost, vrate starim, pogubnim navikama - poručuju naši sagovornici.

JEDAN OBIČAN DAN

NAŠ "Reto centar" deo je hrišćanskog koji je osnovan 1985. godine u Španiji i danas ima ogranke u 25 zemalja. Od Argentine i Brazila do Rusije i Kine - objašnjava Arsen Borojević i naglašava da je Centar, iako radi po hrišćanskim načelima, otvoren za ljude svih veroispovesti. - Ponedeljkom, utorkom, sredom i petkom, doručkujemo već u sedam časova, četvrtkom u osam, a nedeljom u devet. Potom sledi molitva, pa sat do sat i po duhovnih razgovora, ličnih priča, svedočenja. Onda svako svom zaduženju. Ručamo i večeramo zajedno, a na spavanje idemo u pola deset.