Ostajem ovde

STUDENTI Hemijskog fakulteta kažu da imaju svoju El Vuds, popularnu lepoticu iz filma "Pravna plavuša". Samo što se naša plavuša nije odlučila za Harvard, već za Beogradski univerzitet. Aleksandra Kosović, jedan od najmlađih doktoranada i asistent Hemijskog fakulteta, odlučno je rekla "ne" Engleskom naučnom centru.

- Mogu da idem na višemesečna usavršavanja, ali se vraćam u moj Beograd. Ja sebe ne vidim van Srbije. Ovde ću da radim, usavršavam se, stičem znanja dok god budem imala uslova za to, ma kakvi oni bili - odlučna je Aleksandra Kosović.

Osmeh i vedrina kojom zrači gube se, između staklarije laboratorije, u bledilu njenog belog mantila. Tu se ozbiljna, stroga, gotovo ljuta laborantkinja, prihvata kiselina, eksperimenta, hemijskih reakcija.

- Ovde nema šale. Ovo su ozbiljne stvari - kratko će ova dvadesetpetogodišnjakinja.

Takvu je i profesori opisuju. Pametna, pedantna, odgovorna, vredna, uporna. Sav trud očitao se i u studentskom indeksu, gde su se jedna za drugom, kao štamparska greška, nizale desetke. Njeno ime stoji i iza nekoliko istraživačkih radova, uspešno je savladala mnoge seminare i ostavila trag u laboratorijama širom Evrope.

Kaže, naučni centri u Evropi su sve što jedan mlad naučnik može poželeti. Jer, u savršenim uslovima za napredovanje stiču se adekvatna znanja. Ipak, u kontaktu sa strancima, Aleksandra je uvidela koliko oni, zapravo, cene naučnike iz Srbije, koji u skromnim uslovima dostižu iste ili više naučne nivoe.

- Otišla sam kod dekana i rekla da me zovu u inostranstvo, ali da ne želim da idem. Nakon mog monologa kratko mi je rekao: "Aleksandra, ako ne za vas, ne znam za koga bismo našli ovde posao". To je bio moj najveći uspeh. Ostala sam ovde, na mom matičnom fakultetu - nastavlja Aleksandra.

Sada je saradnik na predmetu svoje mentorke, a od letnjeg semestra samostalno će držati i vežbe studentima hemije. Uzgred, aistent je i na Poljoprivrednom fakultetu, upisala je drugu godinu doktorskih studija, piše nekoliko naučnih radova, a priznaje da nekada na poslu zna da provede i 12 časova. Željno iščekuje i prve rezultate ocenjivanja studenata.

- Obožavam rad sa njima, jer tačno znam kako im je - priča Kosančićeva. - Jako sam zahtevna kada radim i volim tišinu, kako bi me pažljivo slušali jer posledice eksperimenata mogu biti opasne. Sa druge strane, znam i da im priđem na testu, pa prstom pokažem šta nije dobro. Ne, ne pomažem im, ali prosto ukažem šta nije dobro. Šta ću, takva sam.

Njena priča kreće sa društvenog smera Zemunske gimnazije. Posle učenja čak šest stranih jezika shvatila je da joj "ne leže" društvene, već prirodne nauke. Sada je vrsni master hemijski inženjer i pred sobom postavlja nove ciljeve. Svi oni, naravno, vezani su za matični fakultet i rodni grad.

- I na mom primeru očito je ono što važi za hemičare: da su kao omađijani nekom supstancom koja ih doživotno veže za tu nauku! - zaključuje Aleksandra Kosović.

PREPISIVALA

IAKO je bila jedan od najboljih studenta, priznaje da je u prvoj godini na ispitu iz fizike bila osigurana "puškicama".

- Bila sam preplašena što ih imam i od svog straha nisam uspela sa njih ništa da prepišem. Tada sam se sebi zaklela da ih nikada više neću koristiti. Sada kad dežuram na ispitu nasmešim se kada studenti pokušavaju da prepisuju. Oni nisu ni svesni koliko je sve to providno, ali ni sama nisam bila svesna pa se pravim da ne vidim baš sve - kaže mlada asistentkinja.

SESTRA I BRAT STUDIRAJU U INOSTRANSTVU

ALEKSANDRA ima stariju sestru, koja je po završetku Filološkog fakulteta sa studijama nastavila u Španiji i mlađeg brata, koji je ove godine završio Međunarodne studije na Fakultetu političkih nauka i master upisao u Budimpešti.

- Sestra se vratila u Španiju, gde su joj ponudili posao, a moj brat sanja o tome da ode u Rusiju, gde bi se bavio diplomatijom - objašnjava Kosovićeva.