U srcu Novog Sada: Vijali Božić na dobrim konjima

U srcu Novog Sada, na Salajci koja je, odvajkada, bila njegov najsrpskiji deo, i u četvrtak, drugog dana Božića, orila se radosna pesma, posvećena rođenju Isusa Hrista. Pevali su je momci u tradicionalnim crnim, astraganskim šubarama i na dobrim konjima.

- Ovo je običaj koji su, nekada davno, ustanovili naši dedovi i pradedovi, a mi smo ga obnovili pre devet godina. - zborio je, jedva obuzdavajući belog pastuva Tajsa, Miroslav - Mićko Jakovljević iz salajčke Ulice Đorđa Zličića.

Tajs je lipicaner, a Mićko, čiju glavu je krasila šubara nasleđena od dede Miloša, kupio ga je, veli, kada mu je bilo samo šest meseci.

Običaj da momci izjašu na konjima i, u prazničnom ozračju, obilaze kuće, u našem narodu poznat je kao "vijanje Božića".

- Ne hvatamo mi Božić, kako bi se iz naziva moglo zaključiti, mi nosimo radosni proglas o Spasiteljevom rođenju - objašnjavao je Bane Bogojev, dok je njegova desetogodišnja kobila Drava nervozno grizla "žvalu".

Bili su tu i momci sa Klise, iz Petrovaradina, Rumenke, Kovilja, Čeneja... Pred svakom kućom su ih, spremno, čekali Salajčani. Sa peškirima kojima su ukrašavali konje i sa posluženjem za jahače.

Usledilo je opšte odobravanje, a najglasniji je, prihvatajući se flaše, bio Slobodan Prodanović koji je sa Klise doterao dva prelepa belca, upregnuta u prastari fijaker. Na Salajci, inače, momci odvajkada izjahuju drugog dana Božića, ali nije u svim krajevima tako.

- Kod nas u Ležimiru, Božić je vijan trećeg dana, a činili su to samo momci tražeći izabranicu - objašnjavala je Anđelka Vozarević (88).

SAMO ĆIRILICOM

NA Salajci svi u fudbalu navijaju za Vojvodinu, što se vidi po mnoštvu simbola u svakoj kući.

- Nego šta nego za Vojvodinu, ali se to kod nas piše isključivo ćirilicom - komentarisali su, razdragano, Salajčani to svoje ne samo sportsko opredeljenje.