NA njegovoj kolekciji nema ni trunke prašine. Ona se ne meri površinom koju zauzima na policama i u kutijama. Njena je vrednost u količini smeha, dobrog raspoloženja koje pruža i sećanja na vremena velike Jugoslavije, koja mnogi još ne mogu da prebole. Svih 80 naslova i hiljade epizoda crtanih filmova koji su emitovani od 1982. do 1993. godine na kanalima nacionalne televizije, sa čuvenim sihnronizacijama, sakupio je Beograđanin Vlada Marković. Ova jedinstvena zbirka, zauzela je virtuelni prostor na njegovom računaru, a da bi se čitava pregledala potrebne su godine.

Osim crtaća, Vlada je snimio, prvo na VHS kasete, a zatim ih prebacivao na hard-disk svog računara, dečije emisije i serije emitovane u vreme Školskog programa i nedeljom.

- Znalo se kada idu crtaći - ujutru u sedam i pet pre škole i uveče u 19.15, pre spavanja. A nedelju smo čekali kao ozebao sunce, da vidimo, na primer novu epizodu „Hi-Mena“ - kaže Vlada. - Današnji klinci lišeni su tog uzbuđenja, jer imaju kanale koji 24 časa emituju crtane filmove. I najveći problem je - kakve. A kvalitet određuje sinhronizacija. Danas je ona sramna i baš zbog tih loših, neprilagođenih prevoda deci, čak i opasnih, rešio sam da svojim klincima priuštim pravu stvar. crtaće na kojima sam odrastao, ja i mnoge generacije koje su stasavale u normalna vremena. Danas je sve izgubilo na vrednosti, pa i crtaći.

Vlada čuva i svoju prvu kasetu, na kojoj je te 1987. godine, na rekorderu koji sada sakuplja prašinu u podrumu, snimio „Evokse“. A onda nije propuštao nijedan koji se emitovao na TV Beograd, Zagreb, Sarajevo ili Novi Sad. Nizali su se „Štrumfovi“, „Bombončići“, „Snorkijevci“, „Nindža kornjače“, „Atomski mrav“... Naravno, nezaobilazni Duško Dugouško, Patak Dača, Lale gator, kuče Dragoljupče, inspektor Radiša, Draguljče, Popaj, Tarzan, „Transformersi“...

ŠEF ILI NjOFRA PLEJADA najboljih glumaca osamdesetih pozajmljivala je glasove crtanim junacima - kaže Vlada. - I najbolji su bili oni sa Televizije Beograd. Duška Dugouška Hrvati su zvali Zekoslav Mrkva, a njegovo čuveno „Šefe koji ti je vrag“, naše komšije su prevodile kao „Kaj te muči, Njofra“. „Bombončići“ su bili „Bipsići“, a naši „Snorkijevci“ - „Vodošnjurci“. Nikada nisam mogao da se naviknem na to.

- Imao sam već ozbiljnu kolekciju, ali sam u temeljnu potragu za svakim crtanim filmom na internetu i u klubovima počeo kada sam dobio svoje klince. Imam Mariju od 13 i Marka od 10 godina - priča ovaj ljubitelj animiranog filma. - Volim ponešto i od novijih crtaća, ali Đuzu Stojiljkovića, Nikolu Simića, Miću Tatića, Tamaru Pavlović, Nadu Blam, Ljubišu Bačića... niko do danas nije prevazišao u sinhronizacijama. I ne verujem da će. Niko nije bio bolja Štrumpfeta od Tamare, ili Gargamel od Miće Tatića.

Već od 1980. godine najpoznatiji Duško postaje Nikola Simić. U intervjuima je i sam često govorio da nema dobre sinhronizacije bez karaktera.

- A tadašnji likovi su bili maestralni, baš jer se nisu prevodili slepo i doslovno - kaže Vlada. - To je bio temeljan posao, a improvizacija obavezna. I današnjoj deci je smešno kada čuju Duška kako je greškom skrenuo kod Lajkovca. Iskreno, ja sam uvek najviše voleo „Štrumpfove“. Sećam se tog predivnog osećaja kada čujem špicu i radost u iščekivanju nove epizode. Sada imam svih 80 epizoda i moji klinci najradije biraju ovaj crtani.

Možda su mnogi zaboravili na Sport Bilija i njegovu magičnu torbu, u koju može da stane toliko toga, ili čudesnog dečka Erika iz ulice Akacija, koji kada pojede bananu postaje Bananamen. Ili dobrog starog Peru Detlića, večito zaljubljenog Pepe le Tvora... U Vladinoj arhivi su i biseri emisija za decu - „Na slovo na slovo“, „Neven“, „Poletarac“, „Laku noć deco“, „Metla bez drške“, čak i „Opstanak“. Dovoljno je ušetati u Vladin stan, uključiti TV i prisetiti se hiljade uspomena. Gotovo do sete.

- Crtaći su mi hobi, ali i terapija - kaže Vlada. - Kada se vratim umoran sa posla, a sviram klavijature uglavnom na slavljima, dovoljno mi je samo da pustim neki od mojih omiljenih. I sve prođe.

ČAROBNjAK IZ OZA

DA bi Vladina kolekcija bila potpuna, prava arhiva jednog vremana, nedostaje mu samo da kompletira crtani Čarobnjak iz Oza. Samo je jednom emitovano 16 epizoda i nikad reprizirano. Vlada je pronašao samo četiri epizode i, kako kaže, mnogo je zahvalan na trudu novinarki RTS Radi Đurić, koja se potrudila da mu pronađe i nedostajuće deliće za njegovu kolekciju.