Doživotni predsednik SFRJ bio je veliki ljubavnik. Gotovo opsesivno je voleo žene, nekad svoje, a često i tuđe. Po pravilu, sve su bile daleko mlađe od njega, a za razliku u godinama danas bi bio optužen kao seksualni prestupnik i ležao u zatvoru

Josip Broz Tito je svakako bio jedna od najvažnijih ličnosti 20. veka, ali i najintrigantnija. Ovaj doživotni predsednik SFRJ je zbog svog jakog kulta ličnosti ostao “toliko živ i toliko važan” čak i posle više od 30 godina nakon njegove smrti. Sve češće se može naići na studije, istraživanja koja otkrivaju pojedinosti iz njegovog života, a posebno ljubavnog o kome je, za vreme dok je on bio živ, strogo bilo zabranjeno pisati.

Koliko je Tito imao žena niko precizno ne može reći. Jasno je da su ga žene volele, a da je on njih obožavao. Kada bi se sabrale zakonom krunisane veze i vanbračne zajednice u kojima je Tito bio došli bismo do broja pet, ali daleko je veći broj ljubavnica koje je Tito imao.

Šarmantan i harizmatičan, Tito je bio veliki zavodnik kome nije bio problem da osvoji znatno mlađu ženu. Međutim, pitanje je koliko bi se njegovih veza u današnje vreme smatralo zločinom. Naime, ruskinja Pelagija Denisovna Belousova – Polka je u trenutku kada je započela vezu sa maršalom imala svega 13 godina. Danas bi drug Tito, najverovatnije, završio u zatvoru kao seksualni prestupnik. Sa Polkom se Tito venčao u pravoslavnoj crkvi posle vrlo kratke veze i doveo je na svoje imanje. Polka je rodila petoro dece od kojih je preživelo samo jedno – sin Žarko.

Njihov brak nije bio nimalo lak. Titova majka je obolela od španske groznice, otac mu se propio, a lošem odnosu je doprineo i maršalov revolucionarni duh, koji ga je 1928. doveo i do zatvora, u kome je ostao šest godina. Mlada Polka, videvši šta ju je sve snašlo, odlučila je da se razvede, te je Josipa Broza o svojim namerama obavestila putem pisma koje mu je poslala u zatvor. Tako je propao njegov prvi brak, a Polka se vratila kod svojih roditelja. Tito preuzima brigu o sinu 1936. godine, kada je na poziv Kominterne došao u Moskvu. Pelagija je umrla u Moskvi 1967.godine.

Dvadeset godina mlađom nemačkom komunistkinjom Anom Koenig, poznatijom kao Lucia Bauer oženio se 1936. godine. Razlog za sklapanje ovog braka je navodno bio taj što je Broz imao previše obaveza i nije se mogao dovoljno posvetiti sinu Žarku koji je bio problematičan mladić. Majka je Žarka smestila u popravni dom iz kojeg ga je izbavio otac zahvaljujući svojim vezama. Tito se ponovo po nalogu Kominterne vraća u Jugoslaviju, a Žarko ostaje u Moskvi sa Lucijom. Godinu dana kasnije Lucia je streljana u moskovskom zatvoru Lubjanka nakon što ju je Staljinova tajna policije optužila da je nemački špijun . O ovoj Titovoj supruzi nema mnogo podataka, nit fotografija, ali venčani list je dovoljan dokaz da su bili u zakonitom braku.

Sledeća velika ljubav i službeno priznata žena Josipa Broza bila je Herta Has. Izuzetno lepa, a plus komunistička aktivistkinja, lako je osvojila srce velikog komunističkog vođe. Herta Has upoznala je Josipa Broza 1937. godine u Parizu. Kao levičarsko-intelektualna metropola tadašnje Evrope, Pariz je bio regrutni centar španskih dobrovoljaca i stanica na putu prema Moskvi, prestonici Kominterne.

Vraćajući se iz Moskve, Tito je zastao u Istanbulu. Čekao je pasoš kojim je nameravao da dobije ulaznu vizu u Jugoslaviju. Opet je stigla Herta Has. Ali, ovog puta došlo je do intimnog upoznavanja, pa je par nakon povratka u Zagrebu nastavio zajednički život. Stanovali su u unajmljenoj kući, pod lažnim imenima Marija Šarić i inženjer Slavko Babić, odbornik opštine Sinj, u kojoj je tih godina vladala Radničko-seljačka stranka.

Njihova vanbračna veza trajala samo do 1941. godine i početka Drugog svetskog rata. Tito je u maju 1941. godine otputovao u Beograd, gde je upoznao novu partijsku kurirku Davorjanku Paunović Zdenku. Herta Has je ostala u Zagrebu u poodmakloj trudnoći, a nekoliko dana posle Titovog odlaska rodila je sina Mišu.

Hertu Has i Titovog tek rođenog sina skrivao je od ustaša, Vladimir Velebit, u svojoj momačkoj garsonjeri. Zatim je mladu majku izvukao iz ustaškog zatvora. Herta Has je 1943. godine, posle Martovskih pregovora, razmenjena za grupu nemačkih stručnjaka zarobljenih u Bosni dok su tragali za uranom za Hitlerovu atomsku bombu. Posle razmene kratko vreme je provela u Vrhovnom štabu NOV i POJ, a potom je otišla u Sloveniju gde je ostala do kraja rata.

Tita je videla još samo jednom i nikada više – 1946. godine u njegovom službenom kabinetu predsednika FNRJ. Radila je kao stručnjak u Saveznom izvršnom veću.

Umrla je 5. marta 2010. godine. Drugi Hertin suprug je umro, a u tom braku Herta ima dve kćerke. Njen sin Aleksandar Mišo Broz, je bio hrvatski diplomata u Indoneziji, a unuka Saša Broz upravnik Pulskog pozorišta.

Dok je Herta bila u zarobljeništvu, drug Tito nije gubio vreme. Osvojila ga je studentkinja francuskog jezika Davorijanka Paunović Zdenka . Osim što je bila mlada, priča se da je bila poznata i da “radi čuda u krevetu”, a i jedno i drugo su sigurno privukli Tita. Sa Josipom Brozom Titom upoznala se početkom 1941. godine, na ilegalnom radio-telegrafskom kursu koji je održan u Zagrebu. Tito je kao generalni sekretar Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) pratio kurs i upoznao sve učesnike, među kojima je bila i Davorjanka.

Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, aprila 1941. godine Davorjanka je prešla u ilegalnost i tada uzela ilegalno ime — “Zdenka Horvat”. Najpre je obavljala dužnost kurira između Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju i Centralnog komiteta KP Hrvatske, a posle Titovog prelaska u Beograd, postala je specijalni kurir Politbiroa CK KPJ. Tokom Titovog boravka u okupiranom Beogradu, od maja do septembra 1941. godine, došlo je do intimnih kontakata između njega i Davorjanke. Bila je to „zabranjena ljubav“ skojevke sa generalnim sekretarom KPJ, koji je od nje bio stariji više od 28 godina.

U toku čitavog Narodnooslobodilačkog rata, Davorjanka je stalno bila uz Tita i Vrhovni štab NOV i POJ, zvanično kao lični sekretar Vrhonog komandanta. Učestvovala je u svim dugim marševima što ju je izlagalo posebnim naporima i uticalo na njeno krhko zdravlje.

Pred kraj rata, Davorjanka se razbolela od tuberkuloze. Kada je Vrhovni štab, juna 1944. godine prešao na ostrvo Vis, Tito je uspeo da ubedi Davorjanku da pređe u Sovjetski Savez na lečenje. Tokom boravka u sanatorijumu u Moskvi, delimično je izlečena. Nije se u potpunosti htela podvrći savetima lekara i svojevoljno se vratila u Jugoslaviju. Početkom 1945. godine, ponovo se razbolela i dobila zapaljenje desne plućne maramice. Tada je bila upućena u sanatorijum u Golniku, kod Kranja u Sloveniji, gde je i umrla 1. maja 1946. godine.

Njena smrt duboko je potresla Josipa Broza Tita. On je, ne obaveštavajući nikoga od svojih partijskih drugova, sam organizovao njenu sahranu, kojoj su pored njega prisustvovali i njeni roditelji. Sahranjena je u krugu Belog dvora. Tito je želeo da njegova Zdenka i mrtva bude u njegovoj blizini, a to je bila i njena poslednja želja.

Jovanku Budisavljević, kasnije Broz, upoznao je tokom desanta na Drvar, kada su i prvi put plesali. Kasnije je dovedena u Beli dvor da bude domaćica kuće. Jovanka je bila prelepa žena, a svakako i njegova najpoznatija supruga, koja je i mnogo nakon njegove smrti intrigirala javnost. Tito se nakon samo šest godina od kako je došla u Maršalat oženio prelepom Jovankom. Spekulisalo se da je ona dovedena da zapravo smiri Brozovu “divlju prirodu”. U tome je svakako uspevala dugi niz godina. Međutim, vremenom je Jovanka izgubila malo na svojoj prvobitnoj lepoti, a Tito je započeo nove ljubavne avanture, za koje je ona znala, pa je dolazilo do čestih sukoba i svađa.

Iako su do kraja njegovog života ostali u formalnom braku, odnos između njih dvoje počeo je da se urušava još sedamdesetih godina i na kraju se sveo na to da ga ona poslednje tri-četiri godine njegovog života nije ni videla. Većina misli da njen povučen život nakon smrti Tita dolazi kao posledica velikih problema kroz koje je prošla od smrti supruga kada je cela njena imovina nacionalizovana i kada je stavljena u kućni pritvor.

Izvešteno je da živi u relativnom siromaštvu kada je 2006. godine vladina komisija otkrila da njen stan u Beogradu nije održavan od njenog hapšenja. Preminula je 20. oktobra 2013. u Beogradu.

O Jovanki se svašta spekulisalo, od toga da se za maršala udala jer je bila politički ambiciozna, do toga da je bila njegova žrtva, kao i žrtva onih koji su je poslali da bi “vladala predsednikom”. Bilo kako bilo, nakon višestrukih Titovih afera i ljubavnica, Jovanka iako formalna supruga, od Tita je bila razvedena “od postelje”.

Popis Titovih ljubavnica je svakako dugačak. Znatno mlađe, više nego lepe, neke partizanke, komunistkinje, borci i aktivistkinje, druge glumice. Da li su mu odolele Elizabet Tejlor, Sofija Loren, Đina Lolobriđida, sestra kraljice Elizabete – princeza Margaret – na zna se. Vreme i nova izučavanja možda pokažu da je tu i bilo nekih “iskrica”.

(Izvor: Telegraf.rs)