Srbija i Rusija: U četiri rata bili smo na istoj strani

MEĐU poklonima koje je ruski predsednik Vladimir Putin dobio prilikom posete našoj zemlji našla se i knjiga „Srbija i Rusija u Velikom ratu“, koju je napisao istoričar Dušan Babac. Izuzetno značajno delo govori o tome kako je Carska Rusija spasla Kraljevinu Srbiju od uništenja. Knjiga sadrži više od 200 istorijskih dokumenata i fotografija.

- Decenijama su komunisti u Srbiji marginalizovali istorijsku priču o pobedama u Prvom svetskom ratu i srpskom savezništvu sa Rusima - kaže Dušan Babac. - I u svesti Rusa, Veliki rat je zbog komunističke propagande bio malo prisutan. U Rusiji su uvek isticani Prvi otadžbinski rat 1812. godine protiv Napoleona i Drugi svetski rat. U to sam se uverio na jednoj konferenciji u Rusiji, u maju ove godine, kada sam shvatio da je došao trenutak kada istinu treba izneti na videlo.

Rusija je još u vreme dramatičnih pregovora sa Bečom pre početka Velikog rata stala u zaštitu srpskih interesa. Po izbijanju rata, ova podrška je nastavljena i preneta na vojno polje.

- Vojna saradnja Rusije i Srbije bila je posledica veoma prisnih odnosa između dinastija Karađorđević i Romanov, ali i političkih interesa Carske Rusije na Balkanu - objašnjava Babac. - Rusija je 1914. godine objavila rat Nemačkoj zbog Srbije, ali ne toliko zbog probuđenih osećanja prema njoj kao slovenskoj zemlji, već i zato što bi prepuštanje Srbije Austrougarskoj značilo i prepuštanje celog Balkana, čime bi znatno bile srušene ruske ambicije da zauzećem Carigrada sebi obezbedi mirnu plovidbu Bosforskim moreuzom i izlazak na Sredozemno more. To je najbolje iskazao ruski ministar spoljnih poslova Sazonov, koji je rekao da bi Nemačka u ovom moreuzu Rusiji značila smrt. Sa druge strane, kao pouzdan saveznik, carska Rusija je spasavajući sebe spasla Srbiju od propasti.

Zato je car Nikolaj Drugi na pismo regenta Aleksandra Karađorđevića u kome se, pored ostalog, kaže: „...nama je nemoguće braniti se i mi preklinjemo Vaše veličanstvo da nas zaštiti...“, odgovorio iz Petrograda 27. jula 1914: „Vaše veličanstvo može biti uvereno da Rusija ni u kom slučaju neće ostati ravnodušna prema sudbini Srbije!“ Posle tog pisma ruskog cara Beč je objavio rat Rusiji. A car Nikolaj je naredio mobilizaciju koja je u Petrogradu proslavljena parolama „Živela Srbija!“ i Srbiji poslao ohrabrujući telegram: „Uveren sam da će se Srbi boriti kao lavovi, tako da neprijateljska vojska može da bude i potučena!“

- U leto 1914. godine formirana je Ekspedicija za posebne namene na Dunavu, koju je predvodio carski fligel Mihail Mihailovič Veselkin - nastavlja Babac. - Prethodnica ruskog Minerskog odreda stigla je u Srbiju i počela sa postavljanjem mina kod Ostružnice, Šapca, Drenovca i Mitrovice. Korišćenjem torpeda Rusi su uspeli da spreče prodor austrijskih brodova u donji tok Dunava, sa ciljem da se prekine veza između Srbije i Rusije. Uz pomoć protivvazdušne baterije, odred kapetana Semjonova uspešno se borio i protiv aviona neprijatelja koji su pokušavali da ometaju funkcionisanje srpskih luka i brodske veze sa Rusijom.

U odbrani Beograda 1915. godine značajnu ulogu su odigrale baterije artiljerije koje je poslala Rusija, koje su bile postavljene kod Crkve Ružice i u Donjem gradu. U odbrani su učestvovali i ruski motorni čamci pod srpskom zastavom kao i jedinice minera. Srbiji je dat zajam da se Srpska vojska naoruža sa ukupno 209.800 ruskih pušaka „mosin-nagan“, municijom i granatama. Krajem te godine u ruskoj misiji u Nišu formiran je poseban Komitet za pomoć Srbima i Crnogorcima. Ruski magacin u Nišu za potrebe humanitarne i lekarske pomoći je imao više od pedeset železničkih vagona medicinske opreme, odeće, hrane i drugih potrepština pristiglih iz Rusije za pomoć bolesnim, ranjenim i osiromašenim u ratu.

- Nalazeći se u očajnom položaju, srpska Vrhovna komanda ponovila je krajem novembra 1915. godine obraćanje ruskoj Vrhovnoj komandi, moleći je da spase srpsku vojsku od pogibelji u Albaniji - navodi Babac. - Tada je imperator Nikolaj Drugi, posle ručka u Stavki, izjavio francuskom, engleskom i italijanskom predstavniku da je on, ako zapadni saveznici ne pomognu srpskoj vojsci u Albaniji, spreman da zaključi separatni mir, „jer je Rusija stupila u rat sa ciljem da spase Srbiju“. Car je ubedio saveznike u neophodnost vojne i humanitarne pomoći Srbiji. Posle odlučnih i upornih pritisaka Rusije, srpska vojska je spasena od potpunog uništenja i uz pomoć Francuza i Italijana prevezena, početkom 1916. godine, na Krf, gde se pripremila za nova dejstva, sada na Solunskom frontu.

- U toku poslednjeg stoleća Rusija i Srbija su, pod uticajem političkih prilika, četiri puta učestvovale u ratu kao saveznici - kaže Dušan Babac. - Srbi i Rusi se nikada i nigde u celoj svojoj istoriji nisu nalazili na suprotnim stranama.

Babac ističe da ova istorijska činjenjica može da bude korisna smernica za budućnost, pogotovo danas, jer su zajednički geostrateški interesi Srbije i Rusije ostali neizmenjeni, kako u odnosu na centralnu, neslovensku Evropu, tako i u odnosu na Balkansko poluostrvo.