Mračne tajne državne bezbednosti

NI 14 godina od 5. oktobra 2000. godine, iako najavljivan i utvrđen kao nacrt, još nije donet Zakon o otvaranju dosijea srpske i jugoslovenske tajne policije, mada je u međuvremenu podneto 7.000 zahteva za uvid u dokumenta službi državne bezbednosti. Od uvođenja demokratskih promena u Srbiji široj javnosti su tek selektivno bila dostupna samo arhivska dokumenta Službe DB o pojedincima.

Srpska tajna služba BIA do sada je predala Arhivu Srbije više od 80.000 “ličnih fascikli”, od kojih neke imaju po 10.000 stranica. U više navrata od 2003. istorijska građa tajne policije predavana je pre svega Arhivu Srbije i nešto malo Istorijskom arhivu grada Beograda. Arhive su, međutim, internim statutima ograničile dostupnost dokumenata široj javnosti.

Do sada su uvid u deo građe imali samo članovi državnih komisija i retki naučni radnici na projektima. Od četiri ključne mere, kojima bi se udarili temelji zdravog demokratskog društva - otvaranje arhiva, lustracija, rehabilitacija i restitucija - koje su sprovodile sve zemlje sa komunističkim nasleđem, u Srbiji je do danas sprovodena samo jedna, a ostale polovično ili nikako.

- Otvaranje dosijea tajne policije i slične dokumentacije je temeljna mera koja se nametala u svim društvima koja su izlazila iz autoritarnog sistema i gradila demokratiju - ističe dr Srđan Cvetković, istoričar.

Doušnici

Tajna policija, oličena pre svega u službama državne bezbednosti, Ozni, Udbi, SDB, RDB, kao i u vojnim agenturama KOS i VOS i diplomatskoj SID, godinama je prikupljala informacije o građanima i držala pod kontrolom na stotine hiljada doušnika i hiljade agenata i saradnika. Za Srbiju se zato decenijama govorilo da je policijska država. Na stotine hiljada ljudi bilo je direktno ili indirektno oštećeno delovanjem represivnog aparata.

Nezvanično se govori o postojanju čak tri miliona dosijea o proganjanima, a u okviru toga o čak pola miliona ubijenih ljudi. Ova spekulacija je plod višegodišnjih stradanja srpskog i jugoslovenskih naroda od “političke policije”, zaštitnika najpre režima Josipa Broza, a potom sistema Slobodana Miloševića.

I Tito i Sloba su imali svoje agenture, specijalne odrede i jedinice za tajne likvidacije političkih protivnika. U vreme FNRJ i SFRJ to su bile službe bezbednosti poznate po svojim skraćenicama i zločinima - OZNA (Odeljenje za zaštitu naroda), UDBA (Uprava državne bezbednosti) i SDB (Služba državne bezbednosti). Uz njih je delovao vojni odred KNOJ. U doba SRJ i države SiCG političke neistomišljenike progonili su RDB (Resor državne bezbednosti) i JSO (Jedinica za specijalne ope