Muzej dr Arčibalda Rajsa samo u mašti

KUĆA dr Arčibalda Rajsa podno Topčiderskog brda bila je posle Velikog rata jedan od simbola Beograda zahvaljujući svetskoj slavi velikog forenzičara i humaniste. On je 1918. ostavio univerzitetsku karijeru i vilu u Švajcarskoj da bi živeo s srpskim narodom, koji je strasno zavoleo iako se u njegove vođe gorko razočarao.

Dr Rajs je podigao malu kuću u šumadijskom stilu i nazvao je „Dobro polje“ u spomen na poprište velike bitke. Za nju je znala cela Evropa iz reportaža o švajcarskom Šerloku Holmsu, naučniku i borcu za istinu.

Rajsova kuća, zaklonjena zelenilom, danas se ne vidi ni iz tramvaja koji tutnje tik ispod njenih prozora. Nema nikakve oznake da je tu nekad stanovao plemeniti prijatelj Srbije, ni da je tu napisao politički testament „Čujte Srbi“, najbolju ikada napravljenu „forenzičku“ analizu srpskog društva. Nema oznaka ni na prilazu Rajsovoj kući iz bezimenog sokaka koji se odvaja iz Driničke ulice.

Stanje „Dobrog polja“ je simbol odnosa Srbije i prema velikom srpskom prijatelju i prema samoj sebi. Kuća u Bulevaru vojvode Mišića 73 puca i klizi potkopana nekvalitetnim megalomanskim radovima današnjih pohlepnih skorojevića. Prema najpopularnijoj elektronskoj mapi Beograda tu se nalazi Muzej dr Arčibalda Rajsa. Stanari na ovoj adresi nemaju pojma da su muzejski eksponati.

- Već 17 godina vodimo parnicu oko vlasništva nad stanom u kući dr Rajsa. Otkupili smo ga 1993. po ondašnjim zakonima od Opštine Savski venac. Gradske vlasti su 1996. poništile otkup i tužile i nas i opštinu. Posle dve presude u našu korist sud je 2003. odlučio da nas vrati u status nosilaca stanarskih prava. Žalili smo se jer su dve generacije moje porodice ulagale ogroman novac i napor da od ruine naprave pristojno mesto za život - kaže Dragica Jovanović, koja u kući dr Rajsa stanuje od 1963. godine.

Imala je 12 godina kad su njeni roditelji, kao i još nekoliko porodica, dobili rešenje da se „privremeno“ usele u ruiniranu kuću.

- Do devedestih niko nije dolazio, a onda su razni ljudi počeli da se raspituju da li je ovde stanovao dr Rajs, da li imamo neke njegove stvari. Broj posetilaca se povećao kad je objavljena njegova knjiga „Čujte Srbi“. Dolazili su razni „stručnjaci“ koji su o Rajsu mnogo pričali, ali u stvari nisu imali pojma o njemu. Još uvek dolaze ljudi misleći da u kući postoji Rajsov muzej - kaže Dragan Jovanović.

Rajs je u testamentu deponovanom u Lozani veoma precizno podelio sva materijalna dobra, među kojima i kuće u Beogradu i u Skoplju. Vilu „Dobro polje“ je ostavio Beogradu pod uslovom da je njegovi poslužitelji i prijatelji, švajcarski par Favra i njihova deca, koriste dok god žive u Jugoslaviji. Skopsku kuću „Dušanovac“ ostavio je kao dar Favrovima, ako se ne odsele u Švajcarsku.

U slučaju da oni napuste Jugoslaviju, Rajs je zaveštao kuće srpskim ratnicima koji su posle rata živeli u krajnjoj bedi.

- Kuća „Dobro polje“ treba da posluži za stanovanje srpskim oficirima nekadašnje srpske vojske koji su u nevolji i invalidi ratova od 1912. do 1918. godine. Moje imanje „Dušanovac“ blizu Skoplja ima pripasti Udruženju bivših boraca i rezervnih oficira Kraljevine SHS, tako da na njemu žive oficiri iz redova srpskih ratnika ako su invalidi ili u nevolji - bio je precizan Rajs.

Ovaj testament, kao i političko zaveštanje, Rajs je napisao 1928. kao da je predosećao skori kraj. Umro je u „Dobrom polju“ od posledica stresa koji su izazvale bezočne uvrede radikalskog ministra Milana Kapetanovića. Rajsove poslednje želje nisu ispunjene. Kad su Favrovi napustili Srbiju 1948. „Dobro polje“ nije dodeljeno invalidima iz Velikog rata. Skopska kuća je konfiskovana. Rajsov prijatelj, pilot Sava Mikić čuvao je spis „Čujte Srbi“ koji je bio suviše eksplozivan za obe Jugoslavije, jer je upozoravao Srbe na lažno „bratstvo i jedinstvo“. Rajs je sahranjen o državnom trošku, ali je vest o tome kako je umro od ministarskih uvreda bila cenzurisana. Njegov politički testament „Čujte Srbi“ je prvi put u celosti objavljen 1997, kad se većina mračnih prognoza ostvarila.

Današnja Rajsova kuća ne liči na onu koju je krasio natpis „Dobro polje“, na tremu čije su lukove nosila dva drvena stuba u bojama srpske zastave. Da bi se tu napravio muzej, neophodni su veliki radovi, a to je moguće samo ako se stanari isele, a to je teško zbog složenih imovinskih odnosa. Jedan deo stanara održava staru kuću pod strogim uslovima, jer je reč o zaštićenom kulturnom dobru, bar na papiru. Drugi nemaju dovoljno novca, pa im se deo krova srušio u sobu, a u patosu je ogromna rupa, jer se zarušio svod podruma koji ga drži.

- Kuća je počela da klizi i puca tokom radova oko novog mosta. Dovezli su ogromne mašine i počeli da potkopavaju dvorište i ruše ogradu. Pokušao sam da ih zaustavim, a šef građevinaca je povikao: „Bolan, ja sam dobio odrešene ruke, mogu i kroz kuću da prođem ako hoću“. Tad sam shvatio kako je Rajs umro kad ga je izvređao ratni profiter koji mu je uništavao put i ogradu kraj kuće - uzdahnuo je Jovanović.

ZARATIO S PORODICOM ZBOG SRBA

Rajs se 1914. odrekao blistave karijere šefa Kriminološkog instituta na Univerzitetu u Lozani. Sve znanje, ugled i imetak posvetio je jednom cilju, otkrivanju istine o zločinima austrougarskih „nosilaca kulture“ u Srbiji. Sva istraživanja finansirao je svojim novcem, a honorare za ratne reportaže uplaćivao je za pomoć srpskoj siročadi. Rajs je došao u sukob s moćnim germanofilima u Švajcarskoj, ali i s biološkom porodicom u Nemačkoj. Ona je prekinula sve kontakte s njim zbog beskompromisnog iznošenja istine o austrougarskim, nemačkim i bugarskim zločinima nad Srbima.