Vidovita Kraljevčanka u otkrivanju ubica pomagala nemačkoj policiji!

NA Zapadu u visokotiražnim novinama, pored Dejvida Koperfilda i Urija Gelera, sa ništa manje pompe ne spominje se Milena Kovačević, odnosno hadži Milena Marija Magdalena - Kraljevčanka koja već dugo godina živi u Gelzenkirhenu. U Nemačkoj su već odavno zaboravili da je došla iz Srbije. Prisvojili su je. Ona je njihova slikarka, modna kreatorka, galeristkinja i, zvuči čudno - priznata vidovnjakinja. Milena, međutim, Srbiju nije zaboravila. Na njenim akvarelima i platnima su snovi i sećanja odavde. I, tu je da kroz razne humanitarne aktivnosti, ako treba, pomogne.

I ovo leto Milena provodi u Kraljevu. U maštovito uređenoj vili „Magdala“, prepunoj Mileninih slika, ugostila je mnoge prijatelje, pre svega umetnike. Ipak, sve je podređeno pripremama za izložbu u Sofiji, koja se organizuje polovinom septembra u Ruskom domu.

Milena je veoma mlada napustila Kraljevo. Sa šesnaest godina nastanila se u Gelzenkirhenu. Krenula je da uči i uči. Upisala se na privatnu akademiju ABC iz Pariza, u klasi francuskog slikara Dipena. Diplomirala je na odseku primenjene umetnosti. Postaje modni kreator. Tih godina otvara Galeriju „Kovačević“ u Gelzenkirhenu, u kojoj izlažu Đuro Lubarda, Milić od Mačve, Olja Ivanjicki, Janoš Mesaroš, Zuzana Halupova i drugi. Istovremeno, stigao joj je i poziv iz tamošnje katoličke crkve za izložbu u njihovom prostoru. Prihvatila ga je.

- Počeli su da me traže i iz drugih galerija širom Nemačke - seća se. - Moja je bila ogromna za jednu mladu Srpkinju u Nemačkoj. U to vreme imala sam samo 28 godina. Suprug Brana je mnogo radio, putovao je po celom svetu i sve sam vodila sama. Radila sam 24 sata i to mi je bilo malo. Punih deset godina. Doživela sam u mladim godinama veliku slavu i popularnost. Moje slike prodavale su se za nekoliko desetina hiljada maraka. Gradonačelnik i vrh policije organizovali su veliku modnu reviju za gradski bal, na kojoj su bili prikazani samo moji modeli. To je bio veliki uspeh. Radila sam unikatne večernje haljine za određene gospođe - prvu damu grada, države...

Pored ovih, Milena je u sebi čuvala još jedan talenat...

- Predosećaj šta će se u budućnosti dešavati dolazio je spontano, kroz san ili medijalno pisanje. Pravila sam skice svojih predosećaja. Ipak, dugo sam ih čuvala za sebe. A onda, posle dugo godina braka, već smo imali i decu, otkrila sam ih. Ćerka naših prijatelja ozbiljno se razbolela i oni su je jednostavno sakrili. Osetila sam to i upitala ih zašto to rade. Na kraju su me odveli kod nje. Posle nekog vremena bilo joj je bolje. I ja sam bila šokirana. Dar koji imam nema nikakve sličnosti sa proricanjem budućnosti, gatanjem i vračanjem. Jednostavno, ponekad osetim šta će se dogoditi i onda reagujem.

Milenin dar postao je veoma zanimljiv za neke nemačke naučnike, pre svega fizičare, koji su je pratili. Počela je da učestvuje na velikim međunarodnim kongresima o parapsihologiji.

- Dali su mi šansu da se predstavim. Bilo je tu još vidovnjaka, bioenergetičara, ali je to bio više neki skriveni krug. U Nemačkoj se o tome nije javno govorilo. Gotovo da je sve to bilo zabranjeno.

Njoj je baš u to vreme isticala radna dozvola, a njeni prijatelji su se šalili da bi mogla da je produži kao vidovnjak, a ne galeristkinja. I njoj je delovalo zabavno i rešila je da pokuša.

- Otišla sam u opštinu i kad su me upitali šta da upišu rekla sam - vidovnjak. Uzdržala sam se da se ne nasmejem. Upitali su me kako da ga opišu, pošto u njihovom zakonu ne postoji to zanimanje. A onda me je jedna gospođa pogledala i rekla: „A, to ste vi, gospođo Kovačević... Ona je poznata galeristkinja, napišite tu dozvolu. Nemojte da je zafrkavate. A vi“, okrenula se prema meni, “platite taksu od dvadeset maraka i doviđenja.“

- Tražili su ubicu dvadesetčetvorogodišnje Portugalke koju je neko nožem krvnički izbo u parku. Zabavljala se sa vlasnikom privatne filmske kuće, koji je radio na ARD-u. On me je i zamolio da pomognem. U početku sam odbijala, a onda su počele da se pojavljuju vizije šta se dogodilo. Njen bivši suprug je ubio. Posle mojih sugestija našli su njenu sandalu, vokmen... Kao u krimi filmovima, otišli smo ubici u kuću. Rekla sam mu da znamo da je to on, ali da mu ne možemo ništa dok se suđenje ne zatvori. Dobijali smo pretnje, a onda je sud doneo odluku da će otići u zatvor tek ako napravi još jedno slično delo. To je smešno, ali on je Nemac, a ona Portugalka...

Milena je učestvovala i u pronalaženju ubice čuvenog multimilijardera iz Diseldorfa. Angažovao ju je njegov advokat i list „Bilcajtung“.

- Odmah sam znala da sa takvim zlikovcima ne možemo da izađemo na kraj i došla sam u Srbiju. Trećeg dana su mi javili da je advokat ubijen i da bi trebalo da se sklonim na izvesno vreme. To sam i uradila, a onda sam doživela par sličnih situacija i prestala time da se bavim.

Ipak, nastavila je da neguje svoje sposobnosti. Na kongresu „Život posle smrti“ u Diseldorfu upoznala se sa Urijem Gelerom i postali su dobri prijatelji. Gelera smatraju za najvećeg vidovnjaka, koga su često angažovali na pronalaženju rudnih bogatstava, nafte, pobunjenika, ljudi sa poternica. On pogledom savija kašike ili zaustavlja rad prekookeanskih brodova. Družila se i sa Zikvi di Rojem, poznatim iluzionistom iz Las Vegasa, kao i sa Dejvidom Koperfildom, kome je poklonila svoju sliku.

- Koperfilda sam upoznala na jednom kongresu i kasnije smo se dopisivali. Trebalo je da se vidimo kada je dolazio u Beograd, ali ja nisam došla. Inače, tokom ovih godina stekla sam puno prijatelja iz sveta parapsihologije. Sa mnogima sam i danas u kontaktu. Među njima je dosta ljudi sa posebnim sposobnostima, ali i ozbiljnih naučnika iz raznih oblasti i institucija, poput NASA i drugih centara.

O ezoterijskom radu Milene Kovačević u Nemačkoj su objavljene tri video-kasete. Danas ima zadatak da na kongresima pruža pouke takozvanim početnicima za koje se smatra da imaju određene paranormalne sposobnosti.