Orah plaća stari dug

STARA, tipična predratna kuća u zemunskoj Ugrinovačkoj ulici. Veliku metalnu dvorišnu kapiju otvara nam vlasnica Aleksandra Kivela (47). Blago se osmehuje i uvodi nas u prostrano dvorište. Da je sreće, kaže, izgledalo bi mnogo lepše. Sada nije tako. „Zatrpano“ je orahovim granama i deblima.

- Dva oraha zasađena pre tridesetak godina posekli smo nedavno, a treći ćemo ovih dana - priča nevoljno Aleksandra. - Grane ću da ostavim za ogrev, a debla da prodam. Rekli su mi da je orahovo drvo vrlo traženo za pravljenje nameštaja. To je jedini način da zaradim koji dinar i da platim bar deo nagomilanog duga za struju. Sve ću sama da uradim ne bi li nam vratili brojilo i ponovo priključili struju.

„Sve ću da uradim sama“, kaže nezaposlena žena kojoj su zbog karcinoma, novembra prošle godine, odstranjene obe dojke. Samohrana majka dvanaestogodišnjeg dečaka obolelog od astme. Žena koja sa sinom živi od 3.300 dinara dečjeg dodatka mesečno!

Ulazimo u kuću. Sobu visokih plafona „preplavio“ memljiv vazduh. Od nameštaja sto, par stolica, nekoliko ikona na zidu, otvoren prazan frižider... Kako li je bez struje kad padne mrak? Kad dune košava kroz stare drvene prozore koji odavno ne dihtuju? Aleksandra prekida ovo razmišljanje rečima:

- Ako i zanemarimo sve kućne aparate, struja mi je svakodnevno neophodna zbog detetovog aparata za inhalaciju. Bez njega i pumpica, moje dete ne može da živi.

Zbog neizmirenih dugova, objašnjava, struja im je „isečena“ pre dve godine. Uspela je, tvrdi, 2012. godine, da uplati 25.000 dinara. Toliko je mogla.

- Obraćala sam se Centru za socijalni rad, tražila i socijalnu pomoć i jednokratnu socijalnu pomoć, da bih platila barem kamate, ali nisu mi odobrili. Iz centra nisu ni došli da vide u kakvim uslovima živimo. U plenidbu su, međutim, dolazili sudski izvršitelji, ali su u izveštaj zapisali da zbog teške socijalne situacije nemaju šta da plene - teško priča Aleksandra.

S obzirom na to da je nezaposlena, dugove prema državi izmirila bi, kaže, ako bi od bivšeg supruga dobila zaostalu alimentaciju. Zbog tog duga koji je premašio 360.000 dinara, u maju ove godine, Aleksandra je „presavila tabak“ i protiv bivšeg supruga podnela krivičnu prijavu za neplaćanje alimentacije. Vajde zasad, veli, nema.

- Na dva dosadašnja ročišta nije se pojavio. Verujem da će učiniti sve što može da izbegne i ročišta i plaćanje alimentacije. Ne znam kako ga ne boli to što mu je si bolestan celo leto sa drugom svirao gitaru na Zemunskom keju. Ne da bi zaradio džeparac kao druga deca, nego da bi nam u kuću doneo dinar za hleb - jedva govori naša sagovornica.

Dok priča kako ne zna šta bi bez prijatelja koji sina i nju povremeno snabdevaju osnovnim životnim namirnicama, Aleksandra nam predočava i da je dug za struju nastao zbog neredovnih primanja i borbe za goli život.

Boji se, naglašava, da joj je želja prevelika. Neostvariva.

KRIVIČNA PRIJAVA

- JUče mi je uručen poziv da se javim na informativni razgovor u stanicu policije Zemun, po prijavi „Elektrodistribucije Beograd“ „radi prikupljanja obaveštenja u predistražnom postupku zbog krivičnog dela neovlašćenog korišćenja električne energije“. I, istina je da smo 2013, pre mog odlaska na operaciju bespravno priključili struju. Kada sam se vratila sa operacije, iz EDB su, 4. decembra, došli da isključe, ali im to nisam dozvolila. Potpisala sam zapisnik. Šta sam mogla? Da se smrzavam posle tako teške operacije - pita Aleksandra.