Kuća mamuta pod krovom

MAMUTICA Vika i njeni mlađi rođaci Nosko, Trbuško, Džomla i Mapi dobili su novu kuću ukopanu u brežuljak između naučno-istraživačkog centra Domus scientarijum Viminacium i kratera površinskog kopa Drmno u Starom Kostolcu. Udruženi arheolozi, paleontolozi, vajari, arhitekte, građevinari privode kraju radove na podzemnom muzeju preistorijskog sveta, jedinstvenom u Evropi.

Na prostoru od 1.500 kvadratnih metara biće izloženi skeleti preistorijskih džinova zajedno s tlom u kome su pronađeni. Posetioci će hodati po istoj lesnoj prašini kojom su krda mamuta tutnjala Braničevom i Sigom u periodu koji je počeo pre nekoliko miliona godina a okončao se pre nekoliko desetina milenijuma.

Igrom sudbine, nedaleko od nove kuće džinova koji su stradali u bujicama preistorijskih reka danas stoje sveže podignuti nasipi za odbranu kopova i arheološkog centra Viminacijum od izlivanja Mlave podivljale od majskih kiša.

U tajanstveni svet mamuta ulaziće se kroz velike tamne vratnice na kraju koridora usečenog u breg. U aprilu tu je bila ogromna rupa u koju su u neverovatnom inženjersko-arheološkom poduhvatu preneseni čelični sarkofazi s fosilima.

Sada je to veštačka pećina čiju tavanicu podupire nizom od devet moćnih drvenih lukova raspona većeg od dvadest metara.

Arhitekta Emilija Nikolić, koja je osmislila ovaj prostor, vajar Radoš Radenković i arheolog Ilija Danković sada u njemu formiraju preistorijski reljef, male bregove i klisure kojima će posetioci prolaziti i otkrivati svet mamuta. Pored skeleta, tu će biti i kosti džinova s tragovima ujeda hijena, zubi drevnih surlaša i goveda...

- Viminacijumski svet mamuta biće jedinstven i po fosilima i po izgledu - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum.

- Nova, sve preciznija datovanja kostiju mamuta pokazuju da su one starije nego što se prvobitno mislilo. Vika je, po rečima zapadnih paleontoloških stručnjakla, starija od milion godina, a nedavno smo iz Nemačke dobili nove rezultate analize tla na kome su nađeni fosili njenih mlađih rođaka. Mislilo se da su oni živeli pre 50.000-70.000 godina, ali sada se pokazuje da su oni lutali ovim prostorima u još dubljoj prošlosti, pre 180.000 godina.

Potpuno očuvan skelet mamuta Vike pronađen je 2009. na površinskim kopovima Drmno, a ostatke mlađih runastih mamuta arheolozi su primetili 2011. na 25 metara ispod nivoa tla, kad su bageri „glodari“ prepolovili brdo Nosak. Termoelektrana „Kostolac“ i rudnici Drmno zaustavili su radove i pomogli da se fosili u nikad viđenom tehničkom poduhvatu spakuju u sarkofage zajedno sa tlom u kome su živeli i umrli, a zatim prenesu u muzej.

Metalni kovčezi sada su rastavljeni, a paleontolozi Predrag Rajčić i Boban Filipović časovničarski precino rekonstruišu skelete i njihove lesne grobnice.

- Sada izvodimo fino čišćenje od najfinijeg peska u koji su fosili bili ušuškani tokom transporta i doterujemo njihova minimalna pomeranja - kaže Filipović, paleontolog i vajar, stručnjak za rekonstrukciju preistorijskih kičmenjaka čiji radovi su izloženi i u muzejima Nemačke i Italije.

- Sve mora biti spremno do 30. juna kada će predsednik Tomislav Nikolić svečano otvoriti park mamuta za koji verujemo da će biti ponos Srbije i zaostavština za buduće generacije - kaže prof dr Korać.

TROJANSKI DžIN

Areheolozi Viminacijuma kažu da će 30. jun, dan otvaranja „mamut-parka“ biti posvetićen deci.

- Organizovali smo dolazak mališana predškolskog i školskog uzrasta kojima ćemo pokazati svet preistorije, a spremili smo im i muzički program i pozorišne predstave. Posebna atrakcija biće „trojanski mamut“, drvena figura visoka pet i duga deset metara u koju će mališani moći da uđu i da vide džina i iznutra - kaže prof. dr Miomir Korać.