Zasadili šahovnicu preko grobova žrtava

DA stotine hiljada mrtvih, pokopanih u grobnicama Jasenovca, mogu da govore, da li bi im smetalo cveće posađeno na ulazu u Muzej u Jasenovcu? Ne samo cveće, nego i njegova crveno-bela boja? Jer, neko je, prilikom sađenja, očigledno vodio računa da ti kvadrati nesumnjivo i jasno simbolišu današnji grb Hrvatske - šahovnicu.

Šahovnica je bila i grb Nezavisne Države Hrvatske, pod kojim su Srbi, Jevreji i Romi ubijeni na najsvirepije načine, nad kojima su se čak i nemački fašisti zgražavali!

Odgovore na ova pitanja nismo dobili. Jer, u Jasenovcu je i juče vladala grobna tišina. I uvek će. Mrtvima su usta zauvek zatvorena.

Ali nisu živima. A u pokušaju da dobijemo odgovore na neka od pitanja, reporteri „Novosti“, koji su prvi, nakon „incidenta“ koji je zatalasao region, ušli u spomen-kompleks, juče su u Jasenovcu naišli na zid ćutanja.

Najpre nas je ljubazni kustos na ulazu u Muzej upoznao da je „ravnateljica“ Spomen-kompleksa Nataša Jovičić na putu i da je jedino ona ovlašćena za izjave, te da niko od četvoro zaposlenih kustosa ne može da komentariše zašto je zasađeno cveće u crveno-belim bojama i u kvadrate, koji jasno asociraju na hrvatski grb i zašto je dozvoljeno da oblik zasađene leje možda nekoga podseća na latinično slovo „U“.Slovo pod kojim su počinjeni najstrašniji zločini upravo na tom mestu.

Kustos nas je odveo do sporne leje cveća uz objašnjenje da su radnici, ipak, „zbog opšte hajke koja se digla“, pre nekoliko dana „skinuli“ ćošak leje, koja sada više zaista ne podseća na slovo „U“ nego na latinično slovo „J“. Istine radi, vrlo je upitno da li je ova leja i pre imala oblik slova „U“ ili možda ćiriličnog slova „S“, kako „šeretski“ primećuje kustos.

Nisu vredela ni objašnjavanja da želimo da demistifikujemo celu priču, da rukovodstvo Spomen-kompleksa „Jasenovac“ objasni da li je zaista postojala namera da se cveće posadi u obliku slova „U“ ili je to samo splet nesrećnih okolnosti, zašto je posađeno u bojama šahovnice i da li su se mogle odabrati neke druge boje, koje porodice žrtava ne bi asocirale na strašne zločine u kojima su ubijeni njihovi najmiliji?

Umesto toga dobili smo telefonski broj direktorke (ravnateljice) Spomen-kompleksa Nataše Jovičić, koja nam je putem SMS poruke ljutito odbrusila da „nemaju komentara na pitanja cveća, uz molbu da je ne zlostavljamo sa glupostima“, kao i da je izjavu dala za „Novi list“, pa da je preuzmemo u subotu!?

Preneli smo kustosima u Jasenovcu zaprepašćenje ovako nervoznom i nepotrebnom reakcijom direktorke, nakon čega nam je ona koji minut kasnije, ipak, poručila da je njena izjava sledeća:

- Niko nije naručio da se cveće slaže u obliku bilo kakvog slova! To što drugi vide nije stvar naše nego njihove pameti. Naprosto je smešno da državni hrvatski grb može biti predmet nečije rasprave! Uopšte se nemamo zašto braniti, a još manje radi tuđe gluposti ili zle namere.

Usledio je još žučniji odgovor ravnateljice:

- Crveno je boja mučeništva, a belo mira. Te dve boje nikada, nikada nisu simbolizirale fašizam. U Jasenovcu je stradala cela familija Jovičić i verovatno sam zadnja osoba koja bi veličala ustaštvo na bilo koji način. Ovo što se uistinu zlonamerno tumači i insinuira je zastrašujuće. Pa zamislite! Da gredice cveća postaju „ustaško cveće“. To je isto kako su nam slične „ljudske glave“ došle u posetu, pa nas napale da spomenik Bogdana Bogdanovića - „Cvet“, baca senu u obliku slova „U“! Možda da damo rušiti i spomenik „Cvet“, zajedno sa ovim cvećem?

Usledila je i zahvalnost direktorke na „razumevanju koje smo iskazali“, zbog čega smo se „osmelili“ da je upitamo da li su ipak boje cveća mogle biti drugačije i da li će rukovodstvo Spomen-kompleksa zbog protesta pojedinih udruženja odlučiti da ukloni crveno-belo i posadi neko drugo cveće, u drugim bojama.

MOŽDA JE SLUČAJNOST

U Spomen-području „Donja Gradina“ kažu da ne mogu da komentarišu nešto što nisu videli, ali da uklanjanje spornih leja cveća „ipak na neki način govori da su u pravu oni koji su kritikovali odluku da se cveće posadi u takvom aranžmanu“.

Direktor Spomen-područja „Donja Gradina“ Milorad Bukva rekao nam je da, ipak, ne veruje da je zaista postojala zla namera rukovodstva Spomen-područja „Jasenovac“, te da se može raditi o slučajnosti.

U to ne veruju ni radnici koji rade na održavanju Spomen-kompleksa, a koje smo zatekli u Jasenovcu. Zatekli smo ih u pauzi između dva košenja trave.

- Ma to je glupost. Kako onda niko nije primetio žbun koji se nalazi na ulazu, na raskrsnici na ulazu u Muzej, koji takođe može asocirati na slovo „U“. Sve zavisi kako ko gleda - uputi nas jedan od radnika. Prošli smo na izlazu pored žbuna. Zaista može da asocira na slovo „U“.

PROVOKACIJA

MEŠTANI susedne Donje Gradine i Kozarske Dubice, sa druge strane granice, o spornoj leji cveća čuli su iz medija.

- To je provokacija! Strašno je da se na tom mestu pomisli na veličanje ustaštva. Zašto je bilo potrebno da se cveće sadi u bojama šahovnice i još u obliku slova „U“. Mi smo zaprepašćeni - kažu nam radnice jedne osiguravajuće kuće u Kozarskoj Dubici.