Uvrnuta otkrića: Opera - za mišje srce...

Već više od dve decenije magazin AnnalsofImprobableResearch (AIR - anali neverovatnih istraživanja) dodeljuje nagradu IgNobel za deset naučnih dostignuća koja “prvo nasmeju ljude, a onda ih nateraju da se zamisle”. Da podsetimo, ime je igra reči - od engleskog ignoble (nečasno, pokvareno, pakosno) i imena Nobel (po Alfredu Nobelu).
Nedavno je 23. put, na univerzitetu Harvard, dodeljen „antinobel”, a pošto se bliži kraj godine, pravi je trenutak da rezimiramo šta je tokom 2013. ponajviše privuklo pažnju žirija.

MOŽE I PO MLEČNOM PUTU
Objedinjena nagrada za astronomiju i biologiju otišla je timu dr Erika Varanta, profesora zoologije sa Univerziteta Land u Švedskoj - za otkriće da se balegari orijentišu po zvezdama. Istraživači su proučavali sposobnost ovih buba da kotrljaju svoje loptice balege, kojom se inače hrane, u pravim linijama - koristeći Mesec kao vodič, pod pretpostavkom da zapravo koriste polarizovanu svetlost oko Meseca kao neku vrstu nebeskog kompasa.

„Jedne noći, međutim, noć je bila bez mesečine, a primetili smo da bube još uvek mogu da se orijentišu po pravim linijama - kaže Varant. „U početku smo bili šokirani i brinuli smo da li su naši prethodni eksperimenti koji su bili zasnovani na orijentaciji prema Meseci - pogrešni. Međutim, tada smo pogledali i ugledali široku liniju svetlosti: Mlečni put, i shvatili da i ovo sazvežđe bube možda mogu koristi kao kompas. I - ispostavilo se da jeste tako”. Profesor kaže i drugi noćni „navigatori”, poput nekih ptica i moljaca - mogu da koriste Mlečni put kao kompas. „Ovde postoji i potencijalna praktična primena” - dodao je. „Principi koje smo otkrili u navigaciji balegara mogu biti upotrebljivi u dizajniranju bespilotnih automobila i robota, iako će to biti verovatno za mnogo godina”.

U kategoriji medicine pobedio je Masanori Niimi, sa Teikijo Univerziteta u Tokiju, otkrićem da miševi kojima je transplantirano srce žive duže - ako slušaju određenu vrstu muzike. Obično žive oko sedam dana posle transplantacije, međutim, oni koji su slušali Verdijevu „Travijatu” preživeli su čak - 27 dana, dok su oni koji su uživali u glasu irske pevačice Enje poživeli 11 dana.

Bred Bušman, šef Katedre za masovnu komunikaciju Univerziteta Ohaja, dobio je nagradu za psihologiju, jer je dokazao da ćete se osećati privlačnijima - kada preterate sa pićem. U ovom radu, zadatak učesnika bio je da održe govor o tome koliko su privlačni, originalni i zabavni, a utisak o njima procenjivale su nezavisne sudije (koje nisu bile pod uticajem alkohola). Oni koji su bili pijani dok su držali govor (ali i oni koji su samo samo mislili da su pijani) davali su sebi pozitivne ocene. Međutim, nezavisne sudije procenile su da ovo nema veze sa stvarnim performansama..
„Pijani ljudi možda misle da su privlačniji, ali zapravo - nisu” - kaže Bušman. „Ovo lažno uverenje može dovesti pijane ljude u nevolju, na primer, ako postaju previše napdani prema potencijalnom romantičnom partneru, misleći da su neodoljivi”. Članak o ovom istraživanju objavljen je i u uglednom Britanskom žurnalu za psihologiju, pod naslovom „Lepota je u oku onoga ko drži pivo: ljudi koji misle da su pijani takođe misle da su privlačni”.

HODANjE PO VODI
Nagrada za verovatnoću pripala je stručnjacima za životinje Škotskog ruralnog koledža - za dva povezana otkrića. Prvo glasi: što je duža krava ležala, verovatnije je da će uskoro ustati” (ovo je citat iz studije, a ne iz „Alana Forda”). Drugo: „kada jednom krava ustane - ne možete lako predvideti koliko će brzo leći ponovo”. Bert Tolkamp kaže da su on i njegove kolege pokrenuli nekoliko ozbiljnih istraživačkih programa usmerenih na poboljšanje zdravlja i dobrobiti životinja. U nagrađenom istraživanju postavili su na kravlje noge senzore koji registruju koliko vremena životinje provode stojeći ili - ležeći.
Nagradu za fiziku zaslužila je studija koja je proučavala koliko slaba treba da bude gravitacija na nekoj planeti da biste prešli jezerce - a da ne potonete. Alberto Mineti, sa Univerziteta Milana, i njegov kolega Jurij Ivanenko iz Italijanske istraživačke bolnice, „kačili” su volontere iznad bazena, simulirajući njihove težine na različitim planetama, sa različitim gravitacionim poljima, i zamolili su ih da hodaju po vodi. Rezultati su pokazali da ljudi verovatno mogu da hodaju preko jezerceta na Mesecu, ali verovatno ne i na Marsu. Mineti smatra da je istraživanje vrlo ozbiljno i korisno: „Stimuliše razmišljanje o neskladu između (relativno brzog) istraživanja svemira i dugotrajne evolucije koja je potrebna da bi se živa bića prilagodila različitom gravitacionom okruženju”.

Za sada je utvrđeno: ljudi mogu hodati po vodi - ukoliko se i ti ljudi i ta voda nalaze - na Mesecu.
Nagrada za bezbednosni inženjering pripala je Gustanu Picu, za osmišljavanje elektromehaničkog sistema za zarobljavanje otmičara aviona. Ovaj sistem baca otmičara kroz skrivena vrata, „pečatira” ga u paket, onda baca otmičara kroz specijalno instalirana vrata (poput onih za izbacivanje bombi u borbenim avionima), odakle padobranom stiže na zemlju, gde ga policija, upozorena radio vezom, spremno dočekuje.
Najinovativniji hemičari su: Šinsuke Imai, Nobuaki Cuge, Muneaki Tomotake, Jošiaki Nagatome, Tošijuki Nagata i Hidehiko Kumgai. Oni su, posle opsežnog istraživanja, zaključili da su biohemijski procesi kojima luk učini da ljudi zaplaču - mnogo komplikovaniji nego što se ranije mislilo.
Antinobel za arheologiju pripao je Brajanu Krandalu i Piteru Stolu, za nesvakidašnju vrstu „kopanja”. Oni su istraživali šta se dešava kada se mrtva rovčica popari vrelom vodom, a zatim proguta bez žvakanja. Na kraju su pažljivo ispitali sve telesne produkte (ili kako se već zove...) tokom narednih dana - da bi saznali koje se kosti mogu rastvoriti unutar ljudskog digestivnog sistema a koje - ne mogu. Rezultat je rad „Efekti ljudskog varenja na skelet sitnih sisara” objavljen u Žurnalu arheoloških nauka. Nije najjasnije ko je gutao rovčicu.

Nagradu za mir podelili su predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, zato što je učinio nezakonitim aplaudiranje u javnosti i - Belaruska državna policija, za hapšenje jednorukog čoveka - zbog aplaudiranja.

„Antinobela” za javno zdravlje dobili su naučnici iz Tajlanda: Kasian Banganada, Tu Čajavatana, Čumporn Pongnumkul, Anunt Tonmukakakul, Pijasakol Sakolsatajadorn, Krit Komaratal i Henri Vajld, za medicinsku tehniku opisanu i njihovom izveštaju „Hirurško upravljanje epidimičnom amputacijom penisa u Sijamu”. Tehniku preporučuju svim slučajevima, osim kada deo organa - pojede patka. Potreba za ovom tehnikom više je nego jasna, jer je Tajland svojevremeno zahvatila prava epidemija nasilne amputacije penisa. „Zahvat” su najčešće izvodile besne žene - na nevernim muževima. Tehniku prišivanja amputiranog organa prvi je opisao Mekroberts 1968, a u međuvremenu je modifikovana i unapređena, pa sa može izvoditi u skoro svakog opštoj bolnici, za zadovoljavajućim rezultatima. U radu je opisano iskustvo sa ovom procedurom kod 18 pacijenata.

Dodela je završena rečima Marka Abrahamsa, urednika „Anala” i osnivača nagrade, tradiconalnim „pozdravom”: „Ako niste dobili Ig Nobela noćas - a posebno ako jeste - više sreće sledeće godine!”.