Luka Mijović boluje od autizma: Uz pomoć tastature piše pesme

NIJE lako. Osećate pogled na koraku svakom. Strah u tuđim očima vidite. A nema potrebe da se stidite...

Ovako je kroz pesmu "Biti drugačiji" Beograđanin Luka Mijović (19), opisao svoje stanje. On je mladić sa autizmom. Ne govori. Ali zato piše pesme. One su njegov način da izrazi razmišljanja i osećanja. Do sada ih je napisao više od 500, a uskoro će izaći njegova prva knjiga. Biće promovisna drugog aprila, na Svetski dan autizma.

- Nismo ga, zapravo, ni poznavali dok pre oko pet godina nije počeo da piše - kaže Tanja Mijović, Lukina mama. - Verbalnog sporazumevanja, od kada mu je u trećoj dijagnostikovan autizam, gotovo da nije bilo. Po koja nemušta reč. Komunikacija je krenula spontano uz pomoć tastature kompjutera, oko osnovnih svakodnevnih stvari, ali smo tek kada je počeo da se prikazuje kroz pesme, zapravo saznali šta se krije u njemu. To je prva prepoznala i pomogla da krene sa pisanjem defektolog Snežana Babović.

Prvi Lukini stihovi šokirali su njegove ukućane, a zatim i ostale poznanike, njegove nastavnike u školi "Anton Skala".

- Za nas je bilo fascinantno otkriće koliko Luka zna, koliko je godinama upijao iz svoje okoline. Odjednom smo shvatili šta oseća, šta misli o mnogim stvarima, koliko je iskren i da je svestan da je njegovo stanje drugačije, kao i da ne vidi ništa loše u tome - govori Tanja. - Zahvaljujući razgovoru sa Lukom, shvatili smo da autizam mnogo bolje razume nas, nego mi njega.

Po Lukinom stavu, autizam je, kao što bi neko rekao, grupa ljudi sa plavim očima. Nije to ništa posebno, za njega je to normalno stanje.

- Mislim za sebe da sam totalni car - komantariše Luka kucajući po tastaturi naše pitanje šta misli o sebi. Umesto reči, rečenica, od njega se čuju nerazumljivi zvuci, ali onog momenta kada krene da kuca, na svoj način, gledajući napred, jednim prstom, počinju da se roje neverovatne stvari.

- Voleo bih da muke moje niko ne doživi. Baš i ne verujem da hoće. Dosta mi je više strogoće. Uradi ovo, uradi ono, lepo se ponašaj svakog dana. Nemaš pravo da se ljutiš, sledi kazna, a ti ćutiš.

Tanja kaže da je najvažnija njena odluka da se prema Luki svi ponašaju isto kao što bi se ponašali i da nije drugačiji. Nema privilegija, niti povlađivanja. Nema predrasuda.

- Uvek nam je najveći problem bio da mu objasnimo te fine socijalne veštine. Kako se prikladno i prihvatljivo ponašati u određenim životnim situacijama - priča Tanja. - Ali pričanjem i objašnjavanjem sve se postigne. Generalno, kada se govori o autizmu, uglavnom je problem s roditeljima, a ne sa decom. Oni su ti, koji iz raznih razloga imaju strahove, nelagodu i kriju svoju decu. Osobe sa autizmom su uglavnom veoma inteligentne. Treba pronaći u čemu su dobre. Lukin talenat je pisanje i zato ga ne sputavamo.

- Različite vrste ljubavi postoje. Meni je važna svaka, ali trenutno ona bratska, primat ima, hoću da kažem svima. Maša će biti uvek meni na prvom mestu, brižno ću je paziti, a znam da će i ona mene, ma gde bila, i gde god gnezdo svila.

Nema o čemu Luka ne mozga, čega se nije dotakao. U pesmi "Ograde" kaže. "Postoje samo u glavi, služe kao izgovor, postavljamo ih da bismo se odbranili, a uglavnom nemamo od čega, one su vrste bega". On kaže:

Svet bi bilo lepše mesto, kada ljudi ne bi bili isključivi, kada bi više poštovali različitost, kao nešto što može da ih obogati, a ne da im nešto uskrati.

SAVET ZA SVAKI PROBLEM

KROZ svoje pesme i nama i nastavnicima u Specijalnoj osnovnoj školi objasnio je šta je autizam, kako on vidi i doživljava stvari, šta mu smeta, šta želi da promeni - kaže Tanja. - Njegov defektolog Mirjana Kaluđerović, koja je postala Lukina prijateljica, za svaki problem koji ima ili dilemu sa decom sa autizmom, konsultuje Luku. Njegove savete uvek primeni i pokazali su se kao odlični.