Srpkinja najbolji računarski istraživač u Britaniji

MATEMATIČKA gimnazija, pa Matematički fakultet, upornost, talenat, znanje i veliki trud odveli su Natašu Pržulj u vrh svetske nauke. Njena istraživanja, u kojima se spajaju informatika, biologija i medicina, dobila su nedavno i ogromno priznanje. Dr Nataša Pržulj ovenčana je Needham nagradom Akademije za informatiku Britanskog računarskog društva za 2014. godinu.

Nagrada se dodeljuje najboljem naučniku u oblasti računarskih nauka koji je doktorirao pre manje od 10 godina. Ovo prestižno priznanje uključuje i predavanje u čuvenom londonskom Kraljevskom društvu i finansijski deo koji je obezbedio Majkrosoftov istraživački centar u Kembridžu.

Iza ovog priznanja su talenat, godine rada, brojni radovi objavljeni u prestižnim naučnim časopisima, uključujući „Science“, semestri posvećeni studentima...

- Bavim se modeliranjem i analizom takozvanih bioloških mreža. To su mreže između molekula u ćeliji, kao što su geni ili proteini. Posmatram celokupnu mrežu svih proteina u ćeliji, kako utiču jedan na drugi, kao i njihovo kolektivno ponašanje i šta ono biološki i medicinski znači - objašnjava Nataša Pržulj suštinu svojih istraživanja. - Taj pristup proučavanja celokupnog biološkog sistema u bioinformatici je relativno nov i zove se sistemska biologija. Cilj je bolje razumevanje biologije sa primenama u medicini, da bismo napravili bolje lekove i unapredili zdravstvenu negu.

Osim što se bavi naukom, naša sagovornica je i profesor na Imperijal koledžu u Londonu. Tu je stigla 2009. godine iz Amerike, gde se usavršavala po odlasku iz Beograda. Rođena je u Bosanskoj Dubici i u Beograd se preselila sa samo četiri godine. Tu je završila osnovnu školu, Matematičku gimnaziju i prve dve godine Matematičkog fakulteta. Studije je nastavila u Vankuveru, na Simon Fraser univerzitetu, gde je diplomirala na dva smera - matematici i informatici. Godinu dana programirala je geografske informacije za elektrodistribuciju u Vankuveru, a potom upisala postdiplomske studije na Toronto univerzitetu. Doktorirala je računarske nauke i zaposlila se kao docent na University of California Irvine. Posle 16 godina sa druge strane okeana, vratila se u Evropu i u Velikoj Britaniji nastavila karijeru.

- Uspeti u bilo čemu nosi svoje izazove, treba biti radan, uporan i požrtvovan, imati puno talenta, kao i osećaja i hrabrosti u biranju pravog smera - analizira svoj put dr Nataša Pržulj. - Iz Srbije sam otišla u jesen 1993. godine, u jeku najveće ratne i ekonomske krize i hiperinflacije. Odlučila sam da počnem život iznova, u novoj državi, jer mi se činilo da moja zemlja srlja u ratni haos, dekadenciju i beznađe, a lično nisam mogla ničim da doprinesem da to ublažim ili sprečim. Smatrala sam da u svojoj zemlji nemam adekvatnu perspektivu i da joj mogu više biti od koristi ako iz nje odem i uspem na svetskom nivou, nego ako ostanem u Beogradu.

Iako je već više od dve decenije van Srbije, Nataša nije prekinula ni privatne ni profesionalne veze sa svojom zemljom. Bar dva tri puta godišnje dolazi, drži seminare i predavanja, sarađujući sa kolegama sa Matematičkog fakulteta, Instituta za fiziku, Matematičkog instituta SANU i Računarskog fakulteta. Kao primer uspešne saradnje navodi istraživanja sa prof. dr Đorđem Radakom sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, sa kojim ima nekoliko zajedničkih projekata. Često, kaže, ide i u Petnicu, gde drži predavanja srednjoškolcima.

O povratku i dalje ne razmišlja, jer za istraživanja kojima se ona bavi ovde ne postoje uslovi.

- Nikad se ne zna šta život nosi i želela bih da oblast kojom se bavim oživi u Srbiji, ali to bi iziskivalo mnogo rada na infrastrukturi i obezbeđivanju finansija, kako iz Srbije tako i iz Evrope. Zato u to nikako ne želim da se upustim sama, već jedino ako bi u Srbiji postojalo interesovanje i energija da zajedno uradimo tako nešto - napominje dr Nataša Pržulj. - Srbija ima ogroman potencijal i uz uporan rad i ulaganja u oblasti medicine i biologije mogla bi da postane vodeća zemlja sa razvijenom biotehnologijom i unosnim biznisom koji uz biotehnologiju ide, a koji bi oživeo oslabljenu ekonomiju zemlje.