ŽELEO sam da knjigu "Svi moji putevi vode ka Srbiji" prvo objavim na srpskom jeziku, jer sam je posvetio Srbima. U njoj objašnjavam razlog svog angažmana, šta je dovelo do toga da se jedan mladi Francuz bez srpskih korena angažuje za Srbe na Kosmetu, da nauči njihov jezik i na kraju odluči da se nastani u Srbiji i živi među Srbima.

Ovim rečima Francuz Arno Gujon (28), osnivač i predsednik humanitarne organizacije "Solidarnost za Kosovo", objašnjava razloge zbog kojih je napisao knjigu u izdanju "Službenog glasnika". On kaže da je pisanju knjige doprinela i činjenica što su u Francuskoj, posle njegovog desetogodišnjeg angažovanja, više znali šta čini za Srbe na Kosmetu, nego u samoj Srbiji. Zaključio je da postoji "značajan broj ljudi u Beogradu i celoj Srbiji koji nisu dovoljno upoznati sa životom Srba u Pokrajini".

- Učinilo mi se veoma važnim da iz ugla jednog stranca Srbi uvide kako njihovi sunarodnici žive na Kosovu - objašnjava Gujon. - Pored opisa humanitarnih prilika i susreta sa ljudima, nastojao sam da u ovoj knjizi prikažem Srbiju i srpski narod onako kako sam ih video i doživeo.

Iskustvo u humanitarnom radu dalo mu je za pravo da se osvrne ne samo na Srbe sa Kosova i Metohije, već i na druge koje je sretao u zemlji i i regionu.

- U knjizi se nisam bavio politikom, već sam samo govorio o ljudima. Narod je suština stvari... Govorim i o Beogradu i o Zvorniku, gde sam, svojevremeno, predstavljajući jednu francusku firmu radio šest meseci. O srpskim vrlinama, ali i manama. Ubeđen sam da sa poštovanjem i otvorenošću jednog stranca, jedan narod može bolje da se upozna. Nisam hteo ni da sudim, niti da laskam, već da pokažem kako jedan mladi Francuz gleda na Srbe, naš prijateljski narod - kaže autor.

Gujon dodaje da je "njegova priča" uglavnom poznata u Francuskoj, gde organizacija "Solidarnost za Kosovo" objavljuje časopise. Napominje i da je u svojoj zemlji već izdao knjigu o situaciji na KiM pod nazivom "U srcu mučeničke Evrope".

-U Francuskoj sam održao više od sto javnih istupanja o dešavanjima na Kosmetu, o tome šta mi radimo i zašto je pomoć potrebna ljudima koji su i naši prijatelji kroz vekove, Evropljani, hrišćani i u 21. veku žrtve pogroma u srcu Evrope - priča Arno Gujon. - Bez obzira što je za Srbe na KiM situacija izuzetno teška, mislim da ima nade za Kosovo, jer u njemu još ima Srba. Bez te nade sve bi bilo izgubljeno. Zato i u knjizi kažem da me Srbi podsećaju na drvo hrasta, koje možeš iseći, ali ga ne možeš saviti.


UPOZNAVANjE SA IVANOM

JEDNO poglavlje u knjizi posvetio je svojoj supruzi Ivani.

- Upoznali smo se u Zvorniku. Ona je odmah shvatila da sam Francuz, a ja sam se iznenadio njenim znanjem francuskog, koji je govorila bez srpskog akcenta - seća se Arno Gujon. - Uz kafu mi je objasnila da je rođena u Francuskoj i da je došla da poseti rodbinu. Ispostavilo se da su se moj i Ivanin brat upoznali godinu dana ranije u Ženevi i to zahvaljujući brojanici koju je moj brat nosio kao uspomenu iz jednog kosmetskog manastira. Oboje smo znali jedno za drugo iz njihovih priča, ali smo se igrom slučaja upoznali baš u Zvorniku. Ivanu sam 2012. verio u Gračanici, a 2013. godine smo se venčali u Francuskoj i sada živimo zajedno u Beogradu.