PRE nego što je religija, u marksističkom tumačenju, označena kao opijum za narod, a komunisti, verujući da je za večno trajanje dovoljna neograničena ovozemaljska moć, oduzeli njihovu imovinu, gotovo svi srpski manastiri bili su prave i vrlo uspešne ekonomije. Od obradive manastirske zemlje i šuma tada nisu živela samo monaška bratstva i sestrinstva, već i cela sela ili prnjavori, kako se, i danas, nazivaju naseobine naslonjene na manastire.

- Moj deda je pričao da su, u jesen kad krene berba u Sremu, zaprežna kola, kojima je u manastirske ambare i podrume dovožen rod, nedeljama škripala i danju i noću - priča, u Prnjavoru Bešenovačkom, na Fruškoj gori, meštanin Mile Ercegovac. - Prnjavor je tada imao oko 400 duša i svi su radili za manastir Bešenovo. Kada je on srušen, a imanje mu oduzeto, i Prnjavor je počeo naglo da umire, pa nas je danas preteklo jedva 70.

Obnova tog manastira u Eparhiji sremskoj, počela je pre godinu dana. Vraćeno mu je i 560 hektara šume, a očekuje se i povraćaj oko 200 hektara obradive zemlje, pa se meštani nadaju da će se, zajedno sa njim, opet izdići i manastirska ekonomija, a njihovo selo doživeti preporod. A kako to već izgleda u praksi, najbolje govori primer ekonomije manastira Kovilj u Eparhiji bačkoj. Tom manastiru je vraćeno oko 300 hektara obradive zemlje i 700 hektara šuma, livada i vodenih površina u Koviljskom ritu.

ŠABAČKI MODEL U EPARHIJI šabačkoj, manastirima je, do sada, vraćeno oko 2.200 hektara šuma i šumskog zemljišta, dok se povraćaj obradivog još čeka. Tu je, umesto da to rade manastiri pojedinačno, kao model gazdovanja izabrano formiranje preduzeća „Manastirske šume“. - U njemu su stalno zaposlena tri tehničara i dva šumarska inženjera, a tridesetak radnika civila angažujemo sezonski - objašnjava, za „Novosti“, direktor Milorad Savić. - Polovina prihoda ide u Fond „Sveštenik Radoslav Marković“ i koristi se za obrazovne, socijalne i crkvene namene, a polovina se, prema udelu u vlasništvu, deli Tronoši, Ilinju, Kaoni, Radovašnici, Čokešini i drugim našim manastirima.

- Zemlju obrađujemo sami i uglavnom sejemo pšenicu, kukuruz, soju i druge ratarske kulture. Uz to, na deset hektara smo zasnovali zasad aronije ili sibirske borovnice, od koje pravimo izvanredne sokove, a na tri i po hektara su zasadi kajsije i viljamovke, od kojih pečemo vrhunsku rakiju - nabraja nastojatelj manastira, jeromonah Isihije.

Mada svemu ovome valja dodati i oko 200 košnica sa pčelama, od kojih se, godišnje, dobija oko tri tone meda, odnosno pogon za proizvodnju sveća od prirodnog voska čija godišnja produkcija je oko 60 tona, upravo je rakija glavni proizvod koviljske ekonomije.

- U našoj destileriji godišnje proizvedemo oko 50.000 litara rakije, uglavnom od dunje, koju kupujemo, i kajsije i viljemovke iz našeg voćnjaka i sve to plasiramo na tržište Srbije - potvrđuje sagovornik „Novosti“.

Izuzetno je tražena i koviljska šljivovica, kao i liker od zelenog oraha, a u manastirskom podrumu, u stotinak specijalnih hrastovih buradi od po više od 200 litara, već šest godina sazrevaju i dva nova proizvoda: kalvados, odnosno specijalna rakija od jabuka, kao i posebna, koviljska vrsta konjaka. Kad dozru, i oni će na tržište.

Proizvodnja rakije je, inače, jedini posao u koji su u Kovilju, direktno, uključeni i monasi. Samom tom proizvodnjom, naravno, rukovodi tehnolog koji je, ujedno, i jedan od tridesetak u manastiru stalno zaposlenih civila koji rade na njivama, u voskari, stolarskoj radionici, mašinskom parku... Među njima je i agronom koji vodi poljoprivrednu proizvodnju, a tokom godine se, na sezonskim poslovima, angažuje još oko 70 ljudi.

- Od ekonomije se izdržava i manastirsko bratstvo u kojem je 26 monaha, a svemu trebe dodati da ona podmiruje i najveći deo troškova za našu „Zamlju živih“, u čijih sedam kolonija put spasenja traži oko 150 narkomana - dodaje jeromonah Isihije.

Sve u svemu, prosta računica pokazuje da od odlično organizovane manastirske ekonomije u Kovilju, na različite načine, danas živi gotovo 300 duša, a ako se tome dodaju i porodice stalno zaposlenih radnika, odnosno sezonaca, broj je znatno veći.

Destilerija godišnje proizvede oko 50.000 litara rakije, uglavnom od dunje

Celoj SPC je, kažu za „Novosti“ u Agenciji za restituciju, do sada vraćeno 12.579 hektara obradive zemlje i 25.853 hektara šuma, pa su primerom Kovilja, krenuli i mnogi drugi naši manastiri. Tako sedmočlano bratstvo Krušedola, carske lavre svih fruškogorskih manastira, ratarsku proizvodnju organizuje na 160 hektara obradive zemlje koja im je takođe vraćena, a iz šljivika sa oko 150 stabala, godišnje dobiju oko 1.000 litara rakije. Ipak, što zbog malog broja monaha, što zbog, u međuvremenu, u velikoj meri zamrle okoline naših manastira, oživljavanje njihovih ekonomija ne ide uvek lako.

- Nama je ukupno vraćeno oko 800 hektara, od čega je 350 hektara šuma, a ostalo su utrine, livade i pašnjaci - veli, za naš list, otac Sava, iguman manastira Rača u Eparhiji žičkoj. - Uz mene, u manastiru je samo još jedan monah, pa o nekim većim poduhvatima ne možemo ni da razmišljamo.

Zato drvo iz naših šuma, posle tendera na koje smo i mi obavezni, prodajemo „na panju“, a obradivu zemlju dajemo u zakup, naravno kada ima interesenata.

Jer, u okolnim selima je ostalo malo naroda, a time i malo onih koji bi je radili, pa dosta zemlje ostaje neobrađeno.


FENEK I TRAKTOR

SREMSKOM manastiru Fenek, onom u koji je, posla propasti Prvog srpskog ustanka, izbegao vožd Karađorđe, vraćeno je 259 hektara obradive zemlje. Ona se, dabome, obrađuje, ali prava manastirska ekonomija, slična koviljskoj, tu još ne postoji.

- Pošto nemamo svoju mehanizaciju, zemlju dajemo u arendu - objašnjava iguman Feneka Makarije. - U bratstvu je, inače, sedam monaha, za sada smo uspeli da nabavimo samo jedan stari traktor i sami, za svoje potrebe, obrađujemo četiri-pet hektara zemlje naslonjene na sam manastir.