VEK od početka Velikog rata obnavljaju se optužbe iz vremena Habzburga i Trećeg rajha da su Srbi i Rusi izazvali prvi svetski sukob, a vaskrsavaju i stari projekti prekrajanja Evrope. Jedan od njih je Intermarijum (Međumorje), zajednica država između Crnog mora i Baltika, zamišljene posle Prvog svetskog rata kao „sanitarni kordon“ protiv Sovjetskog Saveza, odnosno Rusije. Ova ideja je između dva svetska rata uživala veliku podršku Vatikana i Velike Britanije.

- Amerikanci su kasnije prihvatili tradiciju britanske i anglosaksonske politike neprijateljstva i rivalstva prema Rusiji u borbi za svetsku moć. Tako je preživela i ideja Intermarijuma, koja na postsovjetskom prostoru ima težište na Baltiku i Ukrajini, a u perspektivi prema Belorusiji. Ukrajinska Narandžasta revolucija od pre nekoliko godina i aktuelna kriza su nesumnjivo deo politike Intermarijuma. Njen ogranak na Balkanu ogleda se u neprestanom pritisku na Srbiju koja se dugoročno smatra proruskom - kaže istoričar i politikolog dr Dragan Petrović.

KAMPANjA HABZBURGA Nadvojvoda Oto Habzburški i njegov brat Feliks pokrenuli su u SAD, uz pomoć američke katoličke hijerarhije, kampanju za stvaranje Dunavske konfederacije. - U junu 1941. nadvojvoda Oto je održao predavanje u Kongresnoj biblioteci i poručio da 20. vek pripada velikim državama i da narodi Podunavlja žele stvaranje Dunavske konfederacije u kojoj bi živeli Austrijanci, Bavarci, Slovaci, Mađari, Slovenci i Hrvati. Za žitelje Bosne i Hercegovine i Vojvodine rekao je da bi morali da se izjasne da li žele pristupanje konfederaciji - navodi Živojinović.

Pitanjem sanitarnog kordona koji bi smanjio uticaj Sovjetskog Saveza i Nemačke bavile su se i Sjedinjene Američke Države, zastupajući stvaranja velikih evropskih federacija.

Austrougarska predstavlja najbolje područje za početak evropske federacije. Više država Austrougarske, čak i ako jednom dobiju potpunu nezavisnost, uskoro će se zbog raznih interesa naći prisiljene u ovoj ili onoj formi da budu zajedno. Podeljene, one će brzo doći pod dominaciju Nemačke“, pisao je 1918. predstavnik SAD u Švajcarskoj profesor Džordž Heron, američkom predsedniku Vudro Vilsonu.

- Za takvo rešenje zalagala se i tajna katolička organizacija Intermarijum s veoma ambicioznim planovima da u buduću konfederaciju uključe prostore između Baltičkog, Crnog, Egejskog, Jonskog i Jadranskog mora - navodi akademik dr Dragoljub Živojinović.

Na jugoslovenskim prostorima Vatikan, ali i neke druge snage nisu bile zadovoljne stvaranjem Jugoslavije i radile su na jačanju hrvatskog secesionističkog faktora na svaki način, nadovezuje se dr Petrović.

ARHIVA Izveštaji Kontraobaveštajnog korpusa o Intermarijumu završili su u strogo poverljivim arhivima, jer je počeo Hladni rat, u kome su bivši nacisti postali „borci za demokratiju“.

- Prvi Intermarijum je nastao pod snažnim uticajem Vatikana. Bio je to pokušaj Svete stolice da nadomesti deo gubitaka uticaja koje je pretrpela nestankom Austrougarske. Glavni dobitak u to vreme Vatikan je video u obnovi Poljske, koja je tada zahvatila zapadne oblasti današnjih Ukrajine i Belorusije. Međutim, britanske službe, a pre svega MI6, kao i Vatikan podržavali su niz pokreta, čak i sa neofašističkim shvatanjima, koji su delovali na širokom prostoru Istočne Evrope i Balkana sa ciljem slabljenja ruskih pozicija. Ogranak politike Intermarijuma na Balkanu se očituje kroz pritiske prema Srbima, koji se prepoznaju kao dugoročno proruski elemenat - kaže dr Dragan Petrović.

Intermarijum je dugo bio van žiže pažnje nauke, sve dok devdesetih nisu otvorene arhive Kontraobaveštajnog korpusa SAD. Izveštaji iz Rima s kraja Drugog svetskog rata obelodanili su da je Intermarijuma, kao obnovljenu i proširenu Habzburšku monarhiju smislila istoimena vatikanska tajna organizacija koja je uključivala i ultrakonzervativne političare širom sveta. Ista organizacija stajala je i iza „pacovskih kanala“ kojima su na desetine hiljada ustaša, nacista i ukrajinskih esesovaca pobegli u južnu Ameriku.

- Intermarijum je bio pun sveštenika, monaha i redovnika jezuita, benediktinaca i franjeavca. Imali su štamparsku mašinu za izradu falsifikovanih isprava, upravljali su mrežom samostana koji su služili kao skloništa, prali prljavi novac i što je možda najvažnije organizovali su efikasne propagandne kampanje koje su išle u prilog britanskim interesima. Od Baltika do Crnog mora katolički sveštenici poput Krunoslava Draganovića i ukrajinskog nadbiskupa Bućka vodili su špijunsku mrežu koja je bila od vitalnog interesa za britansku obaveštajnu službu - zabeležio je Džon Loftus, u to vreme agent američkog Kontraobaveštajnog korpusa u Rimu.