Tajna predaje Mehmeda Šukri-paše

OD kada je 1362. godine sultan Murat Prvi osvojio Adrijanopolj, današnje Jedrene, ovaj grad je samo tri puta zauzimala neka druga vojska. Ruska 1829. i 1878. godine i srpska u Prvom balkanskom ratu. Istoričari kažu da bez pomoći srpske vojske Bugari nisu mogli da osvoje jako utvrđeno Jedrene. Kada je srpska armija naoružana teškom gradskom opsadnom artiljerijom, vozovima stigla u Bugarsku, vojnici, pod komandom generala Stepe Stepanovića, "osuli su strahovitu vatru na turska utvrđenja, porušili ih i slomili turski otpor".

Sama predaja Mehmeda Šukri-paše, glavnokomandujućeg turske vojske, jedna je od zanimljivijih priča oko koje se i dan-danas spore neki srpski i turski istoričari, s jedne, i bugarski, s druge strane. Prvi tvrde da je tražio da se preda isključivo Stepanoviću, a drugi da se predao bugarskom komandantu, generalu Nikoli Ivanovu. Još zanimljivija je priča o Šukri-pašinoj sablji koju je posle pada Jedrena, navodno, predao generalu Stepi Stepanoviću. Štaviše, postoje četiri sablje za koje se veruje da su pripadale turskom paši u vreme opsade Jedrena. Jedna je izložena u Vojnom muzeju u Beogradu, druga u Narodnom muzeju u Čačku, a treća i četvrta u Narodnom vojnoistorijskom muzeju u Sofiji, odnosno u Muzeju sećanja na Balkanske ratove u Jedrenu.

- Turski oficir visokog ranga kao što je bio Šukri-paša, sigurno je u svom jedrenskom štabu imao više sablji, zato je i moguće da su neke od njih na različite načine uz odgovarajuću dokumentaciju dospele u ove muzeje - objašnjava za "Novosti" Anđelija Radović, muzejski savetnik Vojnog muzeja u Beogradu.

- U našoj stalnoj postavci izložena je šaška čerkesko-kavkaskog tipa sa koricama, za koju smatramo da je pripadala Šukri-paši, turskom komandantu odbrane Jedrena 1913. godine. U dokumentaciji o otkupu predmeta piše da je sablja dar Šukri-paše generalu Stepi Stepanoviću. Naš vojskovođa je prilikom opsade Jedrena komandovao Drugom srpskom armijom i moguće je da su mu sablju doneli naši oficiri 20. pešadijskog puka, koji su osvojili deo utvrđenja Fora Haderlik u kome je bio štab Šukri-paše.

Neki autori, kaže naša sagovornica, tvrde da se dvojica vojskovođa nisu direktno sreli i da zato nije moglo biti nikakvog dara. Postoje, međutim, pouzdani podaci da je Šukri-paša tražio da se preda generalu Stepi, što mu nije uvaženo, ali je zato vrlo moguće da je sablju posrednim putem poslao srpskom komandantu.

Zanimljivo porodično predanje o ovoj sablji za "Novosti" je otkrio i naš poznati glumac Tanasije Uzunović.

U stalnoj postavci muzeja, osim sablje, iz opsade Jedrena izložene su fotografije i još samo dva predmeta. Reč je o fenjeru iz štaba Šukri-paše i beloj platnenoj zastavi koju su Turci kao znak predaje istakli na utvrđenje "Šejtan trla", na jedrenskoj tvrđavi.

Kada je reč o Šukri-pašinoj sablji izloženoj u čačanskom Narodnom muzeju, od direktorke Delfine Rajić saznali smo da je ova sablja deo stalne postavke posvećene balkanskim ratovima i da se u dokumentaciji vodi kao trofejna sablja vojvode Stepe Stepanovića "primljena iz ruku Šukri-paše prilikom predaje Jedrena 26. marta 1913. godine".

U VOJNIM dokumentima Druge srpske armije koja se borila kod Jedrena, navodi se da su "Bugari posle povlačenja Druge srpske armije sa Jedrena, čitavo srpsko groblje u okolini ovog grada pobugarili. Na krstovima poginulih ratnika nije bilo nijedno srpsko prezime u šta su se uverile i porodice poginulih srpskih vojnika koje su, posle Londonskog sporazuma organizovano posetile groblje u selu Kadikej".