Beogradski „Bermudski trougao“ propao je na duži rok. Među retkim likovima koji tu nije „potonuo“ je roker Vlada Janković Džet. Jer, njegov rokenrol ima neograničen rok trajanja.

Jednog od poslednjih rok-dinosaurusa nalazimo ispred mikrofona „Dvestadvojke“ Radio Beograda. Vodi emisije „Linija za rokenrol“ i „Demo ekspres“. Davnih šezdesetih prašio je sedamnaest godina kao basista „Crnih bisera“ i celu deceniju bio je prvo lice grupe „Tunel“. I dan-danas prangija sa grupom „Vlada Džet bend“. Sve u svemu - pola veka Vladinog roka.

Za početak, dok ne „potonemo“ u istoriju, frontmena nekadašnjeg „Tunela“ pitamo da li se za domaći rok nazire svetlo na kraju tunela. Kaže, ne da ima svetla, već ima i blistavog svetla, jer domaći rok nije u krizi. Samo njegova emisija „Demo ekspres“ u poslednjih deset godina je promovisala više od 300 mladih, srpskih bendova.

Ne možemo, ipak, da odolimo a da ne pitamo: da li je bio lepši svet kada je svirao Vlada Džet? Opominje nas da svira i sada i da mu je svet i dalje lep.

- Svirka, kao muzika, u ona vremena značila je mnogo više u životu mladih nego danas. Sada se svirke svode na pet-šest koncerata. A mi smo svirali, barem, dva-tri puta nedeljno na igrankama.

NADIMAK Čuveni beogradski muzičar, novinar i jedan od najvećih kolekcionara ploča u glavnom gradu, nadimak je dobio po Džetu Harisu, basisti grupe „Šedouz“. To ime mu je i danas zaštitni znak, iako se Vlada Džet nerado meša u naš takozvani džetset.

Kaže da mu je žao što u Beogradu, ali i u drugim gradovima Srbije, nema više pravih živih svirki i igranki. I to je napisao u autobiografskom romanu „Godine na 6“. Ističe da su pored žurki, igranke bile jedino mesto gde si mogao:

- Da igraš uz muziku. Da vidiš šta je u modi. Da ti pokažeš šta je u modi. Da pevaš uz orkestar. Da mazneš ribu. Da ti maznu ribu. Da biješ nekoga. Da tebe bije neko. Da vidiš i budeš viđen. Da budeš glavni ako imaš vespu. Ako eventualno imaš auto, igranka ti i ne treba. Da se oženiš ili udaš. Da čuješ sve najnovije tračeve...

Nastavljamo priču o tome kako je sve krenulo i kako su se „Crni biseri“ rasuli po našoj muzičkoj sceni. Objašnjava da ga je drugar, davne 1964. godine, odveo u Mesnu zajednicu kod Kalenić pijace gde su vežbali „Crni biseri“. Niko od njih nije hteo da svira bas gitaru. Kada su ga upitali da li on to ume, odgovorio je da to radi već godinama! Mada je znao da odsvira samo tri akorda. Onda su mu tutnuli basericu u ruke i igranka je mogla da počne.

JUBILEJ Vlada Džet nam otkriva da će za mesec dana završiti album koji će se zvati „Pola veka“. Tačno 8. marta navršava se 50 godina kako je kao muzičar stao na binu u Domu kulture „Vuk Karadžić“. Nada se da će svoj jubilej proslaviti na jednoj od beogradskih scena, zajedno sa „Vlada Džet bendom“ i njegovim prijateljima.

Da ne grešimo dušu, Vlada Džet ipak nije najstariji „dinosaurus“ na našoj rok sceni. „Šije“ ga Branko Marušić Čutura, koji je stariji od njega sedam godina. Kao i svi beogradski „domoroci“, detinjstvo je provodio kao i ostali njegovi vršnjaci. Išao je na sladoled u poslastičarnicu „Pelivan“, roditelji ga šetali po Kalemegdanu i Knez Mihailovoj... Kada je napunio 11 godina, tata i mama su mu kupili gramofon. Muzika koju su ćale i keva slušali nije ga previše zanimala, sve dok nije dobio singlicu Elvisa Prislija. Ta ploča je bila izgrebana, jer je neko pokušao da je pusti na gramofon s običnom šivaćom iglom, ali Prislija nije izdao glas. Mali Vlada okupirao je gramofon, vrteo ploču i dan i noć, pa mu je paterfamilijas na kraju pobesneo, izvadio novac iz džepa i rekao: „Sine, idi kupi još jednu ploču, jer taj Prisli mi probi mozak“.

Singlice s novom muzikom, koje su potom stizale iz inostranstva, bile su prava dragocenost. Okoreli kolekcionari su se okupljali ispred komisiona u Nušićevoj ulici. Ploče su se razmenjivale, prodavale i kupovale po kapijama i haustorima, kao što sada rade dileri i njihovi pacijenti s drogom...

Vreme sa muzičkim „Crnim biserima“ potanko je objasnio u već pomenutoj autobiografiji. Sa ostalim jugoslovenskim bendovima, kao što su „Siluete“, „Elipse“, „Zlatni dečaci“ rušili su barijere i tabue, osvajali dvorane i koncertne hale. Bilo je to vreme opasnog bavljenja politikom. Snimale su se ploče, svirale igranke, koncerti...

Sa „Biserima“ je obišao Evropu i Sovjetski Savez, svirao u Tunisu, Maroku... A onda se hemija potrošila i višu nisu želeli da budu bend koji svira samo za pare. Kada su se „Crni biseri“ razišli 1970. godine, osnovao je grupu „Tunel“. Nekoliko godina kasnije, opet se vratio u Radio-Beograd, gde je decenijama vodio popularnu emisiju kao što je „Hit 202“. Taj program postao je najslušanija stanica ne samo u Beogradu i Srbiji, već u celoj bivšoj Jugoslaviji. Sada u penziji plovi novim emisijama „Dvestadvojke“, volonterski, kako kaže, iz ljubavi.

- Bilo bi sebično da ono što znam, sačuvam samo za sebe. Zato moje iskustvo na radio-talasima delim sa vernim slušaocima - kaže na kraju Vlada Janković Džet, rokenrol legenda.