Malena Biljana mora hitno na hemoterapiju, potrebno više od 20.000 evra

ŠTA je hrabrost, odlučnost da se okrutnoj igri sudbine pogleda u oči i uzdignute glave nastavi dalje, pre nekoliko meseci celu Srbiju naučila je mlada košarkašica Nataša Kovačević, kojoj je posle saobraćajne nesreće u Mađarskoj apmutirana noga.

Subotičani to isto mogu da nauče od devetogodišnje sugrađanke Biljane Stojković, učenice trećeg razreda OŠ „Jovan Mikić“, koja se bori sa karcinomom kostiju, zbog čega joj je amputirana noga. Da bi se potpuno oporavila potrebno je da primi još četiri hemoterapije u Institutu za maligne bolesti u Milanu, koje koštaju više od 20.000 evra.

Biljanina borba sa opakom bolešću počela je pre nepune dve godine, naizgled sasvim bezazleno. Posle treninga gimnastike požalila se roditeljima na bol u levoj nozi, za koji su svi mislili da je u pitanju blaža povreda ili upala. Međutim, kako je vremenom postajao sve jači i jači, roditelji Dragana i Miroljub odveli su je u subotičku bolnicu, potom i na klinike u Novom Sadu i Beogradu, gde su saznali stravičnu dijagnozu - karcinom kostiju.

- Usledile su hemoterapije i presađena joj je kost koja je donirana iz Italije, devojčica je hemoterapije vrlo teško podnela, ali smo verovali da je tu kraj - priča majka Dragana.

Ali, nesreća ne miruje. Prošlog leta, Biljana je zapela za prag i polomila butnu kost, a kada je skinula gips usledio je novi šok. Bolest se vratila, a sa njom i strašni bolovi koji su je lomili.

- Bolovi su bili takvi da me je molila da zovem lekare da joj odseku nogu, nije mogla više da ih podnosi - grcajući nastavlja majka.

- Nemam reči kojima bih opisala kako mi je bilo, kakav sam udarac primila. Nisam imala načina da je utešim, ni ja, ni lekari. Svi smo bili razoružani. Drugog rešenja nije bilo.

Pre nego što je otišla na operaciju, Biljana je imala jednu veliku želju - da upozna košarkašicu Natašu Kovačević, da se uveri kako život ide dalje i posle bolesti i nesreće.

Nataša joj je ispunila želju. Odmah po izlasku sa odeljenja intenzivne nege klinike na Banjici, košarkašica ju je posetila i dala joj novu snagu, uverila je da se i sa protezom može živeti normalno i uživati u životu. Dve hrabre dame očitale su lekciju i lekarima i roditeljima. Život ide dalje, i kroz njega moraju da idu hrabro, bez sažaljenja, bez patetike, bez straha.

- Mala je, ali zna da je ponovo čekaju mučnine, opadanje kose, izolacija, ležanje, i zato sada živi punim plućima. Ne odvaja se od svojih vršnjaka, igra se, ide u školu crtanja, hrani napuštene pse - u majčinim rečima se mešaju bol i ponos, nada i strah, jer žive od jedne plate i moraju što pre da sakupe novac kako bi devojčica što pre primila hemoterapiju.

- Biće mama sve u redu, ništa ne brini, pobedićemo i ovoga puta - hrabri Biljana majku..