Obrenovići bliže Srbiji

HVALjENA i kuđena, uzdizana pa potiskivana, obožavana, zatim omražena - dinastija Obrenovića Srbiji je ostavila obimnu, dragocenu muzejsku zaostavštinu o sebi samoj, što neodvojivo znači i o Srbiji. Prvi put, sve istorijske dragocenosti koje se čuvaju u muzejima i srodnim institucijama, prikupljene su na jednom mestu - u trodelnom istraživačkom projektu “Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije”.

Prva od tri detaljne monografije u sklopu tog opsežnog projekta je objavljena, a izdavač je Muzej rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca. Urednici su Ana Bolović i Aleksandar Marušić, kustosi tog muzeja. Uz njih, u prvoj fazi trodelnog projekta, autori stručnih radova su kustosi i arhivisti iz još sedam muzeja u kojima se čuvaju eksponati ove porodice - Zrenjanina, Novog Sada, Beograda, Smedereva, Jagodine, Kraljeva, Niša, te manastira Krušedol i nekoliko galerija.

- Realizacijom projekta i objavljivanjem prve od tri predviđene istoimene kataloške publikacije, mnogo su dobile stručna i šira javnost. Ovaj, usudićemo se reći, veoma zahtevan i složen posao, doprinosi popularizaciji srpskog muzejskog, arhivskog i bibliotečkog nasleđa. On otvara stvarnu mogućnost saradnje i umrežavanja istorodnih i sličnih ustanova kulture.

Prikupljeni prvi put na jednom mestu, detaljno obrađeni i opisani, ovi predmeti zajedno sa arhivalijama, biće osnova buduće reprezentativne izložbe međunarodnog karaktera i značaja - objašnjavaju Bolović i Marušić.

U prvu dokumentarnu fazu trilogije, važne za Srbiju, celu srpsku dijasporu i svetsku javnost, “stale” su stotine eksponata iz pomenutih muzeja i arhiva, široj javnosti nepoznatih. Tu su fotografije vladara Obrenovića od detinjstva, mladosti do krunisanja, pisma, ukazi, depeše, znamenja, serije kovanog novca, knjige, umetničke slike, crteži, hladno i vatreno oružje, luksuzni nakit, komadi odeće i nameštaja...

- Sa dragocenostima koje će se naći u naredna dva toma ovog istraživanja, svi eksponati “okupljeni

” u istraživanju, predstavljaju neizostavan činilac za ozbiljnije i sveobuhvatnije proučavanje vladarske kuće Obrenovića, njene istorijske uloge i značaja tokom 19. i 20. veka - zaključuju Bolovićeva i Marušić.

Inače, Ministarstvo kulture i opština Gornji Milanovac finansijski su pomogli u radu muzeologa i arhivista, da se ovaj projekat ostvari.

DVA VEKA OD MILOŠEVOG USTANKA

Iduće godine Srbija će proslaviti 200-godišnjicu podizanja Drugog srpskog ustanka, pod vođstvom Miloša Obrenovića. Zato će i ovaj trodelni projekat biti posvećen obeležavanju jednog od najznačajnijih događaja iz istorije našeg naroda.

U stručnoj, ali i u široj javnosti, ovaj projekat već u prvoj etapi “bere” lovorike.

- Ovo nije samo inventar preostalih predmeta jedne značajne porodice, već i poseban oblik komunikacije, koji delimično vraća i davno izgubljenu atmosferu Srbije 19. veka, obnavlja zaboravljenu kulturu sećanja, čime prezentovani predmeti dobijaju posebnu afirmativnu ulogu, životnu snagu i nova značenja u izmenjenom kontekstu današnje stvarnosti.

Projekat omogućava individualno i kolektivno saznavanje zaboravljene prošlosti, materijalni i mentalni kapital u procesu saznavanja izgubljene tradicije, kao oblik potvrde sopstvenog identiteta - smatra istoričar dr Miloš Timotijević.