Tri dame novi piloti “Er Srbije“

PRVI put u istoriji srpske nacionalne avio-kompanije avionima će upravljati i žene piloti! Biljana Savić, Danijela Miletić i Ivana Milojević. Za njih je „Er Srbija“ otvorila vrata kokpita. Primljene su na konkursu. Znanjem o vazduhoplovstvu, umećem na simulatoru, položenim raznim testovima, oduševile su komisiju i dokazale da su podjednako dobre, pa možda i bolje od kolega muškaraca.

Profesionalne dozvole već imaju. Letačko iskustvo, takođe. Imaju i dozvole za različite tipove aviona, a dobiće i za one kojima će ubuduće upravljati. Tako Biljani i Danijeli danas počinje šestonedeljna obuka za „erbasove“ u trening-centru „Er Berlina“ u Nemačkoj. Ivana „startuje“ sredinom februara sa obukom u Beogradu za tip aviona ATR-72, koja traje osam nedelja. Nakon toga, kada završe i formalnosti oko upisa tipa letelice u dozvole, sledi linijska obuka - za komandama u avionima pod budnim okom instruktora. A, susret sa putnicima očekuje ih već tokom ove letnje sezone.

- Ponosni smo što ćemo imati tri žene pilota, koje će upravljati našim avionima - kaže, za „Novosti“, Dane Kondić, generalni direktor „Er Srbije“. - Dve dame pilotiraće vazduhoplovima A319, ali takođe i „erbasovima“ A320 kada nam 2018. budu isporučene te letelice. Jedna žena pilot će upravljati ATR 72. Ovo je važan trenutak u istoriji srpskog nacionalnog avio-prevoznika i pokazuje našu posvećenost pružanju jednakih mogućnosti, što je jedna od osnovnih vrednosti „Er Srbije“. Ovo je nova „Er Srbija“.

Najmlađa, dvadesetsedmogodišnja Biljana Savić, sanja liniju Beograd - Abu Dabi. Za partnerstvo „Er Srbije“ i „Etihada“ kaže da je dobitna kombinacija, pa zato za svoj prvi let u uniformi nacionalne avio-kompanije i priželjkuje Emirate.

- Čast je leteti za „Er Srbiju“ - navodi Biljana. - Nacionalna avio-kompanija je uradila veliku stvar. Konkurs je bio javni, ko zaslužuje, taj prolazi. I to mi se sviđa, jer sam u Australiji odrasla u jednom takvom sistemu. Drago mi je što ću raditi u modernoj avio-kompaniji, koja je lider u regionu, koja otvara veliki broj novih destinacija, imaće nove avione... Sviđa mi se i uniforma, jedva čekam da mi krojači uzmu meru. A, za nas pilote, pantalone i ravne cipele.

Biljana je rođena u Valjevu, ali se porodica, dok je još bila beba, preselila u Australiju. Prva poseta Srbiji i izabrala je zanimanje. Seća se, bilo joj je sedam godina. „Aeroflot“. Sidnej - Moskva - Beograd. Zamolila je mama stjuardesu da uvede Biljanu u kokpit.

- Niko u mojoj porodici nema veze sa avijacijom, ali znala sam da ću biti pilot onog trenutka kada sam prvi put ušla u kabinu i ugledala tu gomilu dugmića - priča Biljana. - Svi su mi govorili ma daj, žena pilot. Videćete vi, rekla sam i pokazala. Tokom školovanja birala sam one predmete koji su imali veze sa vazduhoplovstvom. Letim od svoje 16. godine. Prvo su to bili sportski avioni u Australiji, a onda sam 2004. godine upisala Pilotsku akademiju u Vršcu i tu sam stekla zvanje profesionalnog pilota krajem 2007. Ostala sam u Srbiji. Prošla sam obuke za nekoliko tipova aviona, biznis džetove. A to su isto mlaznjaci. Tri godine pilotirala sam avionima jedne privatne avio-kompanije u Srbiji. A, onda je „Er Srbija“ raspisala konkurs, javila sam se i položila. Kada su me obavestili da sam primljena, sreći nije bilo kraja. Vratila sam se tu gde sam rođena, i to je posebna emocija.

„Jat“ je ranije imao uslov za pilote, prolazili su samo oni koji su služili vojsku, zato i nije bilo žena.

- Ali, znala sam da će i srpska nacionalna avio-kompanija jednog dana zaposliti i žene pilote i strpljivo sam čekala - priča Biljana.

Oduševi se naša sagovornica svaki put kada na svetskim aerodromima vidi dve žene, jedna kapetan, a druga kopilot.

- Mogu da zamislim kako se putnici iznenade kada im avionom upravljaju samo žene - ističe Biljana. - Nekome nije svejedno. Ali, mislim da žene mogu i bolje od muškaraca da upravljaju letelicama. Izdržljivije su. Zapravo, nema razlike, ako znaš da radiš taj posao, to je to. Biti pilot ne znači da treba da imaš snagu, avioni su slični ženama, traže nežnost, da putnici ne osete poletanje, sletanje... To jeste zahtevan posao koji traži odricanja, stalno mora da se uči, da se pilot usavršava. Imala sam i kritične situacije, ali mi nije bila frka. Jednostavno, u vazduhoplovstvu postoje procedure za svaku moguću situaciju i, kada se pojavi problem, rutinski ga rešavam. Dok sam bila u školi za pilote, najviše sam volela akrobacije, čak sam i sestru jednom provozala i više me nikada nije zadirkivala. Fantastičan je osećaj kada letite noću, kada blešte svetla gradova...