Nikolaj drugi, ruski car Lazar

SRBIJA je kroz istoriju imala malo iskrenih prijatelja kao što je to bio Nikolaj Drugi Romanov. O tome koliko je poslednji ruski car bio privržen našoj zemlji govore brojni istorijski dokumenti, u kojima se vidi da ruski vladar nije samo ušao u Prvi svetski rat zbog Srbije, već se zalagao i za ujedinjenje svih srpskih zemalja, odnosno stvaranje velike moćne pravoslavne države na Balkanu - najbližeg saveznka Moskve.

- Verovatno nijedan strani vladar nije tako otvoreno pomagao srpskom narodu. Tužno je što mu do danas u znak zahvalnosti nismo podigli ni spomenik - ističe istoričar dr Dragan Petrović. - Kada je Austrougarska objavila rat želeći da uništi Srbiju, Nikolaj Drugi Romanov je odbio ponudu svog rođaka nemačkog cara Viljema da obustavi mobilizaciju. Bez obzira na to što Rusija nije bila spremna za svetski rat, neoporavljena i nestabilna od sukoba sa Japanom i serijom revolucija iz 1905. i 1906. godine, odlučila je da stane u odbranu Srbije, što će se ispostaviti kao kobno za Nikolaja, njegovu krunu, ali i celu carsku porodicu.

Tokom rata poslednji ruski car je našoj vojsci slao pomoć i municiju i, što je najvažnije, zapretio da će Rusija da istupi iz rata ukoliko saveznici ne pomognu srpskoj vojsci u izbeglištvu. Tek onda su, uz veliko negodovanje, Englezi i Francuzi poslali pomoć našim trupama, koje su se potom rehabilitovale, probile Solunski front i oslobodile zemlju.

U više zapisa postoje svedočenja o naklonosti koju je Nikolaj pokazivao prema Srbima. Među njima je i susret tadašnjeg ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Sazonova i srpskog lingviste, ali i diplomate Aleksandra Belića, u proleće 1915. godine. Tom prlikom, Sazonov je preneo Beliću stavove cara Nikolaja:

"Nećete mi zameriti, gospodo, što sam pre svega Rus i što su mi najbliži interesi Rusije, ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najbliži interesi srpskog naroda... Zasluge Srbije biće stostruko nagrađene. Posle rata ona će biti nekoliko puta veća nego što je danas! Da li je ikad iko sumnjao da Bosna i Hercegovina nisu srpske zemlje? Zato se rat ne može svršiti, a da one ne obrazuju celinu sa Srbijom. Crna Gora je oduvek bila jedno s njom, zato će se i ona, kada se rat svrši, sa Srbijom ujediniti u nerazdvojnu celinu. Srbija je tražila izlaz na more, e pa dobiće ga u širokoj pruzi u Dalmaciji, sa starim Splitom".

- Interesantno, car je bio skeptičan po pitanju stvaranja zajedničke države sa Hrvatima i Slovencima - kaže Petrović.

U prvom periodu Nikolajeve vladavine na prestolu Srbije se nalazio kralj Aleksandar Obrenović. Iako je Aleksandar učinio izvestan zaokret od austrofilske vladavine njegovog oca Milana ka slobodnijem odnosu i savezništvu i sa Rusijom, tek nakon majskog prevrata 1903. dolazi do potpunog vezivanja Srbije za Rusiju i Francusku, naglašava naš sagovornik.

- S druge strane, Crna Gora je bila prevashodno vezana za Antantu i posebno za Rusiju. Carska porodica Romanovih se u tom periodu vladavine Nikolaja orodila sa obe srpske dinastije i sa Karađorđevićima i sa Petrovićima - podseća sagovornik "Novosti".

Nikolaja Drugog Romanova, kao i celu njegovu porodicu, streljali su boljševici 17. jula 1918. godine. Ruska pravoslavna crkva ga je sa suprugom i decom kanonizovala, a srpski vladika Sveti Nikolaj Velimirović nazvao ruskim carom Lazarom. Baš kao i Lazar i poslednji ruski car je, po rečima Velimirovića, stao u odbranu pravoslavlja i "umesto ovozemaljskog izabrao carstvo nebesko".

OBJAVIO RAT BUGARSKOJ

PAMTI se i kako je Nikolaj Romanov, posle mučkog napada Bugarske na Srbiju, objavio rat zvaničnoj Sofiji. U Petrogradu, 19. oktobra 1915, osvanuo je manifest ruskog cara kojim se objavljuje rat Bugarskoj:

"Bugarska, naš jednovernik, kojega je Rusija nedavno oslobodila iz ropstva turskog, hrišćanskom verom i slovenstvom, mučki je napala našu saveznicu Srbiju. Ruski narod gleda sa bolom na izdaju Bugarske, koja nam je bila do poslednjih dana tako bliska i sa krvavim srcem izvlači svoj mač protiv nje, predajući sudbinu izdajnika slovenske stvari pravednoj kazni Božjoj!"

Nikolaj je uoči Drugog balkanskog rata trebalo da bude arbitar u sporu Srbije i Bugarske oko Makedonije, ali je zvanična Sofija, znajući da Beograd uživa blagonaklonost ruskog cara, odlučila da ne čeka sud Romanova, već da napadne našu zemlju.